Svuda može da nađe primenu. Od hotela i restorana, preko fabrika, do auto-industrije. Iako još nisu zaživeli, postepena implementacija PUDU Robotics robota već neko vreme traje i na domaćoj sceni.
Osim toga što mogu da pevaju, pričaju i emituju svetlosne zrake, svaki od njih ima glavnu funkciju koju obavlja. Pojedini mogu da prenesu više od 50 kilograma tereta, drugi pak mogu da čiste, dok se treći odlično snalaze u ulozi asistenta konobarima.
O njihovoj primeni u različitim industrijama i tome da li će u potpunosti zameniti čoveka, razgovarali smo sa Aleksandrom Delićem iz kompanije DaFratello koja je distributer PUDU Robotics rešenja za Srbiju i region.
Kako je objasnio, ideja za uvođenje na srpsko tržište rodila se na Sajmu tehnike u Dizeldorfu, kada su prvi put ugledali rešenja. Od tada je prošlo dve godine, a implementacija robota aktivno traje godinu dana. To uključuje obuku zaposlenih za upravljanje, ali i rad na usvajanju jezika, kako bi korisnici mogli da komuniciraju sa njima na maternjem jeziku.
Šta sve rade roboti
Postoji više vrsta, a svaki od njih ima određenu namenu. U zavisnosti od potreba kompanija, roboti se mogu programirati tako da unapred znaju koje su njihove obaveze u toku dana. Tako imamo robota dostavljača, čistača, ali i onog za usluge i recepciju.
„KetiBot više služi konobarima za raznošenje hrane, funkcioniše po tom principu. Svi ljudi odmah zamišljaju da roboti menjaju ljude. Da, menjaju ih u nekom segmentu i svakako je mnogo manje ljudi potrebno za rad nego kada nemate robota. On može da prinese, donese, da poziva ljude u restoran, da služi u marketinške svrhe, ali svakako, njemu je potreban čovek za neki operativni deo posla“, kaže Delić.
Kako nam je objasnio, proces dostave je olakšan ukoliko restoran poseduje ordermane, odnosno tablete za „čekiranje“ porudžbine.
„Vi poručite, kuhinja ima ekran na kome odmah izlaze porudžbine i taj neko u kuhinji automatski može da stavi porudžbinu na robota i da ga pošalje za vaš sto. Još dok traje ‘smol tok’ sa konobarom, dok on zabavlja goste ili im preporučuje nešto, robot već uzima porudžbinu i ona je na putu ka vama, čime se proces dostave ubrzava“, objašnjava Delić.
Neki od ovih robota su programirani tako da ulaze u interakciju sa ljudima. Reaguju na dodir, pričaju na srpskom, puštaju muziku.
„Kada ga pomazite po ušima ili glavi, on će vam reći da su vam tople ruke ili da mu je lepo. Znači on već ima neku interakciju sa ljudima, a pritom može da raznosi hranu ili da poziva goste unutra. Ima i senzore na tacnama i tačno zna kad se skine hrana i na koji sto šta ide. Savršen je za rođendane. Zamislite da dođete na proslavu rođendana, a da razdragani robot mačkica pevajući rođendansku pesmicu šeta kroz restoran, nosi tortu, i animira naše najmlađe“, kaže Delić.
S obzirom na to da konobari dnevno nose veliku količinu hrane i pića sa jednog kraja prostorije na drugi, roboti koji mogu da izdrže kilažu veću od 50kg pogodni su kao neka vrsta asistencije, posebno kada je reč o velikim slavljima.
„Vi idete, a on vas samo prati i automatski možete da skupljate tanjire i stavljate ih na prazne tacne, a robota pošaljete na pranje sudova. Time automatski smanjujete broj ljudi koji je potreban za opsluživanje tog stola, a i olakšavate čoveku njegov rad. On ne gura robota, on automatski zna gde će da odnese ono što mu zadate“, kaže Delić.
Poslovi gde čovek neće biti potreban
Čini se da ipak postoje poslovi na kojima će roboti u potpunosti zameniti čoveka. Jedan od takvih je definitivno hotelski rum servis, posebno kada je reč o noćnim smenama. U razgovoru za Forbes Srbija, Delić objašnjava da roboti sami mogu da koriste lift, samostalno zovu goste iz sobe, uz obaveštenje da je njihova dostava ispred vrata, što hotelima može da olakša posao, ali i smanji broj ljudi koji je za to potreban.
„Taj čovek koji je raznosio hranu može da se bavi nečim drugim, ne mora da gubi vreme na to. Zamislite koliko je samo ajncera, poslužavnika i tanjira potrebno da se ponese, to je u kilogramima ozbiljna stvar, a sada imate čoveka koji samo prima porudžbine, a neko drugi nosi“, dodaje Delić.
Naizgled, svi oni funkcionišu po istom principu. Međutim, Delić kaže da to baš i nije tako.
„Da, oni svi slično izgledaju, ali svaki robot ima neku svoju glavnu funkciju, glavnu obavezu. Evo na primer FlešBot radi rum servis. Zašto bi dostavljač išao na 5. sprat i ulazio kod nekoga kad jednostavno može da ubaci hranu na robota i kaže mu ‘to je za tog čoveka’. Robot već zna gde taj sedi, može da ode do njega i odnese mu hranu“, kaže Delić.
Hotelski i kancelarijski uslovi su pogodni za robota kome želite unapred da zadate dnevne aktivnosti. Tako robot čistač unapred zna koji deo kancelarije i kada treba da očisti. Sa „stanice“ na kojoj se puni, sam uzima deterdžent i čistu vodu, a ugradni senzori mu pomažu da oseti kada je vreme da samostalno izbaci prljavu vodu.
„Čovek mu uopšte nije potreban, osim da zameni neki filter ili da mu stavi drugačiji nastavak kako bi skupljao vodu“, ističe Delić.
Pitanje je vremena kada će doći u Srbiju
Iz DaFratello kažu da u Srbiji još nema korisnika ovih rešenja, ali da su u svetu već opšte prihvaćeni, te da je pitanje trenutka kada će doći i na domaće tržište. Najviše ih, kaže, ima u ugostiteljstvu, ali se primena može videti i u automobilskoj industriji. Među kompanijama koje ih u svetu koriste su i McDonald’s, Sava hotel, Carefour supermarketi, KFC i Šel pumpe.
„Kada smo u ferbuaru bili na ISE Sajmu tehnike u Barseloni, igrom slučajeva smo svraćali u restorane. Mogu da kažem da smo u 75 odsto restorana videli makar po jednog robota da radi. To je kod njih toliko usvojeno, prilagođeno i prihvaćeno“, kaže Delić.
Uvek obavlja posao koji mu je zadat
Spektar poslova koje mogu da obavljaju sami je širok. Ipak, sagovornici magazina Forbes Srbija kažu da su oni tu, pre svega kao pomoć ljudima, ali ne i kao njihova zamena. Kako bi robot mogao samostalno da obavlja određene poslove, potreban je čovek koji će da ga „setuje“ za konkretan posao.
„Postoje mesta gde su roboti već apsolutno zamenili čoveka. Na primer u autoindustriji imamo ruke koje same vare. Čovek im apsolutno nije potreban. Ja ne volim da verujm u to da je čovek zamenljiv robotom. Ja verujem da su roboti tu da nam pomognu i da je to alat kojim ćemo unaprediti i olakšati poslovanje, biznis i sve ostale poslove“, kaže Delić.
Poslodavci koji se odluče da ih koriste u svom poslovanju imaju olakšicu kada je poverenje u pitanju, s obzirom na to da će zadat posao uvek biti završen.
„Robot nema loš dan, mi to moramo da shvatimo. Robot je uvek nasmejan, on će uvek da obavlja posao koji mu je zadat, neće da kaže da to danas ne može da uradi. Nema bolovanje, nema godišnji odmor, nasmejan je uvek i raspoložen da radi“, ističe Delić.
Iako postoji bojazan da će roboti preuzeti poslove čoveka, Delić kaže da su donekle na Sajmu ugostiteljske opreme ove godine u februaru uspeli da posetiocima približe robote koji su na neki način i dalje strani domaćoj javnosti. Robo Srbenda, kako su ga nazvali, nosio je domaću rakiju i šajkaču, a sve je praćeno Užičkim kolom.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
„Drago nam je što smo uspeli da pokažemo javnosti da nisu sve promene loše i da vrlo lako mogu da se uklope i obogate našu tradicionalnost, a ne da je zamene“, zaključuje Delić.
