“Evo došao sam na internet. U taj neverovatni, tajanstveni svet. Svet koji se sastoji od pornografije, psovki, politički nekorektnih gradjana i odsustva bilo kakve cenzure. Svet stvoren za besposličarenje, dokolicu i iživljavanje izopačenih fantazija. Pored toga što je odličan teren za komunikaciju, otvara i drugu mogućnost – onu o kojoj smo čitali u naučnofantastičnim romanima. Mogućnost transformacije.
Zaista, praktično potpuna anonimnost daje mogućnost bedniku da postane oligarh, grdobi – lepotan, stidljivom usamljenom alkosu – zvezda u društvu, muškarcu – žena (ima i toga) i obrnuto.
Potpuna glupost je predstava da je mreža prepuna samo psihički poremećenih ljudi. Da, možda njihov procenat nije mali. Ali zapravo nema nikakvih “ludaka sa interneta” i “seksualnih manijaka sa mreže” i “izopačenosti iz sajberprostora”. To nisu nikakvi tajanstveni mutanti. Korisnici mreže smo – vi i ja.
Da, da… to TI pišeš preko icq devojci s kojom si se pre pet minuta upoznao na forumu: “Hoću da te uzmem na prljavom stolu!” To se tvoj kolega pakosno smeje, ostavljajući svoj komentar ispod fotografije “Devojka i konj” koju je postavio neki šaljivdžija. Svi ti autori jezivih slika s leševima, unakaženim ljudima i pornića s vanzemaljcima idu na posao, sreću se s tobom u metrou i sede za susednim stolom u kafiću.Anonimnost opušta do nepristojnosti. Upravo to je katalizator koji omogućava da izadju na površinu svi zli dusi koji se do tog trenutka kriju u najmračnijim delovima tvoje svesti. ”“Духless” ruskog autora Sergeja Minajeva
