Ne smatraju uzaluda da su Danci jedan od najsrećnijih naroda na svetu.
Načini na koje se Danska bori protiv ekoloških problema su zaista fascinantni, a Briht Side beleži neke od njih. Sasvim dovoljno da opravdaju njeno zasluženo mesto među najodrživijim zemljama sveta, piše Stil.rs.
1. Danski supermarket prodaje hranu kojoj je istekao rok trajanja, ali je bezbedna za konzumiranje
Da bi se borila protiv bacanja hrane, Danska je otvorila supermarkete koji prodaju, uz popust, proizvode sa isteklim rokom trajanja ili proizvode sa oštećenom ambalažom. WeFood prodaje proizvode koji su uklonjeni sa polica iz drugih prodavnica iako su i dalje savršeno bezbedni za upotrebu, pa smanjenjem količine bačene hrane, taj supermarket čini efikasan korak u borbi protiv klimatskih promena.
2. Bazeni od održivog bora sa morskom vodom
Danci ne misle da su bazeni nepotreban višak za zemlju okruženu morem, ali sve više insistiraju na tome da oni budu i ekološki prihvatljivi.
Harbour Bath je kompleks bazena sa morskom vodom koji je dizajnirala arhitektonska firma Bjarke Ingels Group (BIG). Izgrađen od održivog švedskog bora, taj kupališni kompleks može da primi 650 gostiju, a pored kupanja nudi i dve saune.
3. Vertikalna farma na vetar proizvodi 1.000 tona hrane
U Danskoj imaju sve vrste hrane, dostupne tokom cele godine.
Međutim, hrana koja prelazi hiljade kilometara da bi stigla do ovdašnjih prodavnica sadrži znatno manje hranljivih materija i ima ogroman „otisak“ ugljenika.
Zbog toga je danska kompanija Nordic Harvest napravila vertikalnu farmu na vetar. Čitav objekat je smešten u jednoj zgradi i proizvodi oko 1.000 tona sezonske, sveže hrane godišnje, uz drastično smanjenje nivoa ugljenika.
4. Dom prvih energetskih ostrva na svetu
Energetska ostrva su deo projekta koji ima za cilj da zaustavi porast globalnog zagrevanja.
Ostrva dobijaju energiju od vetrova sa obale, što je korak ka oslobađanju od energije nastale od fosilnih goriva.
Danska energetska ostrva služe kao izvor zelene energije, očekuje se da će proizvoditi tu energiju za pet miliona domaćinstava.
5. Od recikliranih lopatica vetroturbina prave skloništa za bicikle
Danci zaista ozbiljno shvataju da je život bez otpada dobar. Grad Alborg je pronašao novu upotrebu za stare lopatice vetroturbina. Napravljene od materijala koji se teško recikliraju, sečiva u tom gradu se ne bacaju, već se pretvaraju u skloništa – garaže za bicikle.
Univerzitet Stratklajd procenjuje da će do 2050. godine biti dva miliona tona otpada od vetroturbina, ali i da će njihova ponovna upotreba smanjiti potražnju za novim čelikom, kao i nivo ugljenika koji nastaje u proizvodnji betona.
6. Kafa se prodaje u gotovo 100% recikliranim kesama
BKI Foods je danska kompanija koja daje primer za razvoj novih održivih rešenja. Nova kesa za kafu, kreirana u saradnji sa Poliprintom, može se reciklirati čak 99 odsto.
Iako je ljudima promena nevidljiva za oko, izmena materijala smanjila je težinu plastike u proizvodnji za 15 odsto. Zahvaljujući tome, ugljenik u proizvodnji je smanjen za 23 odsto. A što je najvažnije za sve ljubitelje kafe – crni napitak je i dalje istog ukusa.
7. Sagorevač otpada i ski staza
Sagorevač otpada koji proizvodi električnu energiju Danci koriste i kao ski stazu dugu 500 metara.
Amager Bake, kako se ta neobična struktura originalno zove, nalazi se u Kopenhagenu, a stanovnici energiju iz nje koriste kroz toplu vodu i električnu mrežu.
Osim toga, iz tog postrojenja se 15 do 20 odsto otpada upotrebljava za izgradnju puteva.
Krov Amager Bakea tokom leta služi kao pešačka staza, a zimi se pretvara u ski stazu. Tako i taj deo zgrade nije ostao neiskorišćen – ima svoju namenu.
8. Muzej ispod nivoa koji čuva pogled
U blizini zamka Kronborg, poznatog po tome što je u njemu živeo Šekspirov Hamlet, izgrađen je Nacionalni pomorski muzej. Da bi se sačuvao pogled sa liste Svetske baštine UNESCO-a, cela struktura muzeja je pod zemljom.
Zidovi pristaništa stari 60 godina su tako ostali potpuno netaknuti, dok su galerije postavljene ispod zemlje. Ta pozicija, ujedno, čini pristanište centralnim delom muzejske izložbe.
9. Kraljevska lovišta pretvorili u parkove
Hrastova šuma Jegersborg Direhave, koja je davno bilo kraljevsko lovište, danas je dom za oko 2.000 jelena i uvrštena je na Uneskovu listu svetske baštine. Šumu koja se sastoji od pet oblasti i koju obiđe oko sedam miliona gostiju godišnje, Danci nisu dirali oko 350 godina.
Strogo je zabranjeno da se u njoj seče drveće, osim ako ne predstavlja opasnost za posetioce. A kada prirodno padnu od starosti, ne uklanjaju se – ostavljaju ih da se sama raspadnu i obogate zemlju.
10. U Kopenhagenu koriste više bicikle nego automobile
Zabrinutost zbog zagađenja vazduha i klimatskih promena pretvorila je Kopenhagen u grad koji najviše voli bicikliste na svetu.
Kako devet od deset Danaca ima bicikl, nije iznenađenje da je 2018. godine u Kopenhagenu izbrojano čak 675.000 dvotočkaša i samo 120.000 automobila.
Danas je taj odnos još izraženiji.
Uz to, zahvaljujući mreži staza i inovativnih mostova, Kopenhagen je jedno od najbezbednijih mesta za bicikliste.
Preuzeto sa: luftika.rs
