Tokom devetnaestog veka svako odojče bilo je dojeno. Ukoliko majka nije imala mleka odojče je dojila dojilja. Navike tokom dojenja i poteškoće koje su žene doživljavale u ovom procesu majke i rođake prenosile su na sledeće generacije.
Samo u izuzetnim situacijama odojče je u kratkom vremenskom periodu moglo da bude hranjeno kravljim ili kozjim mlekom.
Prva flašica za mleko otkrivena je 1850. godine. Nakon 1920. godine otpočela je industrijska proizvodnja mleka za bebe na bazi kravljeg mleka. U narednih četrdeset godina mleko iz flašice postalo je konkurencija majčinom mleku.
Mleko iz flašice smatrano je sigurnom i jeftinom hranom za bebe. Promena u načinu življenja, promena uloga među polovima i različite predrasude u okruženju otežavali su majkama proces dojenja:
- Dojenje nas čini nervoznim.
- Dojenje umara.
- Dojenje uništava oblik grudi.
- Dojenje nas sprečava u tome da se posvetimo poslovnim obavezama.
- Dojenje ograničava našu slobodu.
- Ne možemo dojiti dete u javnosti.
- Dojenje je obeležje nižeg socijalnog statusa.
- Količina mleka koju dete unosi u organizam bolje se kontroliše ukoliko ga hranimo mlekom iz flašice.
Činjenica da lekari, medicinske sestre i babice nisu podržali proces dojenja najviše je škodila deci. Sve do sredine dvadesetog veka dojenju je pripisivano negativno značenje.
Pre četrdeset godina organizacija „La Leće“ uticala je na promenu svesti u društvu kada je reč o dojenju. Ponovo je ispitana biološka vrednost mleka i psihološko značenje dojenja. Danas u mnogim klinikama babice obilaze majke u porodilištu i savetuju ih kako da doje dete.
Dojenje je i te kako zastupljeno u današnjem društvu, iako se mnoge mlade majke osećaju bespomoćno jer se same suočavaju sa poteškoćama tokom ovog procesa. Naime, one ne mogu da dobiju koristan savet od svojih majki ili ostalih ženskih članova u porodici zato što ni one nisu dojile svoju decu.
Zato iskusne žene i stručne babice pružaju veliku pomoć neiskusnim majkama kada je reč o procesu dojenja.
Izjave „Deca koja sisaju su srećnija“, „Dojenje je preduslov za građenje bliskog odnosa između majke i deteta“ možemo da pročitamo u mnogobrojnim knjigama i časopisima. Sledeće dijetetske i psihološke činjenice govore u prilog procesu dojenja: Dojenje je najbolji oblik ishrane odojčadi. Majčino mleko je izuzetno i odgovara fiziološkim potrebama odojčeta.
Ovakav način razmišljanja prerasta u ideologiju i zato je u društvu zastupljeno mišljenje da svaka dobra majka doji svoje dete. Međutim, mnoge žene ne mogu da doje dete ili ne žele to. Postoje određeni razlozi, poput prevremenog porođaja, bolesti deteta ili poslovnih obaveza majke, koji onemogućavaju proces dojenja.
Mnoge žene ne mogu da doje svoje dete iz različitih razloga. Kod takvih žena izjave poput: „Svaka dobra majka doji svoje dete“ mogu da izazovu psihički stres i osećanje krivice. One stiču osećaj da neće uspeti u ovom zadatku i plaše se toga da će zbog njihove nesposobnosti dete biti neuspešno na samom početku života.
Proces dojenja važan je i za dete i za majku, ali ne predstavlja jedinu mogućnost kada je reč o ishrani odojčeta. Dete se može hraniti mlekom iz flašice. I tokom ovog načina ishrane može da se ostvari blizak odnos između majke i deteta kao i tokom dojenja.
Ne postoje nikakve studije koje mogu da dokažu da se deca koja se hrane mlekom iz flašice drugačije razvijaju od dece koja sisaju.
Tokom prvih nedelja i meseci sisari, kao i ljudi, hrane svoje mladunce mlekom. Mleko svih sisara prilagođeno je posebnim potrebama mladunaca. Količina ugljenih hidrata, belančevina, masti i ostalih hranljivih materija prilagođena je razvojnom stadijumu, motoričkim aktivnostima i proizvodnji toplote u organizmu mladunaca.
Težina pacova dvostruko se uvećava nakon šest dana od rođenja, kravama je za dostizanje takve težine potrebno između četrdeset i pet i šezdeset dana, a čoveku sto pedeset dana.
Mlečni sastojci prilagođeni su različitom tempu rasta. Mleko pacova sadrži četiri puta više belančevina nego mleko krava i deset puta više belančevina nego ljudsko mleko. Energetska vrednost mleka mnogo je viša kod pacova nego kod krava i ljudi.
Iz svega ovoga možemo da zaključimo da se kravlje, kozje i ovčije mleko razlikuju od majčinog mleka kada je reč o količini hranljivih materija i energetskom sastavu i ne mogu da budu idealna hrana za odojče.
Prednosti majčinog mleka u odnosu na kravlje mleko navedene su u narednoj tabeli. U njoj je opisana potreba odojčeta za energijom i hranljivim materijama, razmena materija, zaštita od infekcija i izbegavanje alergena. To je naročito važno za odojče koje potiče iz porodice koja je sklona alergijama poput kožnog ekcema, astme i polenske kijavice.
Proces dojenja nije dobar samo za dete već i za majku. Naime, dojenjem se umanjuje rizik od pojave raka dojke.
Prednosti majčinog mleka u odnosu na kravlje mleko
- Majčino mleko zadovoljava potrebe odojčeta za hranljivim materijama i energijom.
- Majčino mleko sadrži nezasićene masne kiseline.
- Majčino mleko sadrži vitamine topive u mastima (osim vitamina D) i manje vodotopivih vitamina nego kravlje mleko.
- Majčino mleko sadrži lipazu (kravlje mleko ne sadrži takav enzim).
- Sadržaj majčinog mleka prilagođen je ograničenoj funkciji organa za varenje kod odojčeta (sadrži lipazu, više mlečnih proteina, manje kazeina).
- Sadržaj majčinog mleka prilagođen je ograničenom kapacitetu izlučivanja u bubrezima odojčeta (sadrži manje minerala).
- Majčino mleko sadrži različite elemente u tragovima i omogućava optimalnu resorpciju gvožđa.
- Majčino mleko sadrži antitela koja štite odojče od različitih oboljenja:
– sekretorni imunoglobulin (IgA) sprečava zadržavanje bacila na zidu creva;
– enzim lizozim ubrzava proces čišćenja organizma od bakterija. Enzim laktoferin vezuje gvožđe neophodno za rast mikroorganizama, a antibakterijski protein laktoperoksidaza uništava bakterije.
– Majčino mleko sadrži odbrambene ćelije (makrofage, granulocite, limfocite).
- Majčino mleko sadrži laktozu i bifidus faktor koji stimuliše rast laktobacila. Bifidus je korisna bakterija koja reguliše crevnu floru i sprečava razmnožavanje štetnih bacila.
- Majčino mleko ne sadrži bacile.
- Majčino mleko uvek je dostupno.
- Majčino mleko ne treba podgrevati.
- Ono je besplatno.
- Majčino mleko sprečava pojavu prevremenih alergija, naročito alergiju na belančevine iz kravljeg mleka.
Pored prednosti koje korišćenje majčinog mleka ima u odnosu na kravlje mleko, može se dogoditi da ono sadrži štetne materije. Naime, tokom nekoliko decenija otkrivene su različite hemijske supstance koje uništavaju prirodu.
Kako bi se biljke zaštitile od različitih insekata i gljivičnih infekcija uvećana je količina supstanci poput insekticida i pesticida u životnoj sredini. Hlorirani ugljovodonik, koji se koristi u proizvodnji lakova i plastike, tokom razgradnje dospeva u vazduh, zemlju i pijaću vodu. Takve supstance ne mogu da se razgrade u prirodi. Preko lanca ishrane one dospevaju u ljudski organizam.
One ne mogu da se razgrade u ljudskom organizmu, već se talože u mastima. Tokom dojenja dolazi do mobilizacije majčine masti, pri čemu ove štetne materije dospevaju u majčino mleko.
U majčinom mleku koncentracija štetnih supstanci može da bude stostruko veća nego što je bila u biljkama. U proteklih trideset godina koncentracija pesticida umanjena je za pet do deset puta zato što je korišćenje štetnih sredstava za zaštitu biljaka zabranjeno.
Koncentracija ostalih štetnih materija u vazduhu, poput hloriranog ugljovodonika, i dalje je visoka.
Trenutno je koncentracija štetnih materija u majčinom mleku veća nego ona u kravljem mleku, ali dojenje još nije rizično po zdravlje deteta. Ukoliko tokom narednih godina ne budemo vodili računa o životnoj sredini doći će do toga da će jedan tako prirodan i elementaran proces poput dojenja predstavljati rizik za zdravlje naše dece.
Tokom 1920. godine biohemijska istraživanja su toliko uznapredovala da se sadržaj kravljeg mleka može izjednačiti sa sadržajem majčinog mleka. Analizama je utvrđeno da kravlje mleko sadrži previše različitih vrsta belančevina, premalo masnih kiselina (naročito linolensku kiselinu) i previše minerala.
Zato je mlečna industrija učinila sve kako bi smanjila kaloričnu vrednost kravljeg mleka i kako bi u njega dodala hranljive materije koje se nalaze u majčinom mleku. U poređenju sa kravljim mlekom industrijsko mleko za bebe:
- sadrži manju količini belančevina, enzima kazeina i veću količinu mlečnih proteina;
- obogaćeno je nezasićenim masnim kiselinama;
- sadrži veću količinu mlečnog šećera (laktoza);
- sadrži redukovanu količinu minerala;
- obogaćeno je vitaminima (naročito vitaminom D) i gvožđem.
Početna mlečna formula bila je slična majčinom mleku kada je reč o vrsti hranljivih materija i energetskoj vrednosti. Ono što prvobitno industrijsko mleko za bebe nije posedovalo jesu antitela i činjenica da tokom pripreme ono nije bilo toliko sterilno kao majčino mleko.
Koncentracija vitamina i gvožđa veća je u industrijskom mleku za bebe nego u majčinom mleku. U poređenju sa početnom mlečnom formulom prelazna mlečna formula ima veću kaloričnu vrednost, veću količinu ugljenih hidrata (glukozu, maltozu i laktozu) i nema istu količinu belančevina (odnos kazeina i albumina ne iznosi 60 : 40 već 80 : 20) . Prelazna mlečna formula zadržava se duže u stomaku i daje duži osećaj sitosti.
Razvoj i vaspitanje deteta u prve četiri godine života
„Ova knjiga je klasik iz oblasti vaspitanja i trebalo bi da se nalazu u biblioteci svake porodice!“ Frankfurter Allgemeine Zeitung
Svako dete je posebno.
Profesor pedijatrije Remo H. Largo već je nekoliko decenija posvećen istraživanju razvoja dece. Knjiga koju držite u rukama postala je pravi klasik iz ove oblasti.
Autor se ne usredsređuje na ono što bi trebalo da predstavlja idealan razvoj deteta, niti na opšte vaspitne principe, već posmatra dete onakvim kakvo ono zaista jeste i ističe jedinstvenost svakog deteta.
Cilj pedijatra jeste da roditeljima objasni značaj biološke predispozicije u razvoju deteta i probudi interesovanje za različita dečja ponašanja. Nežne godine svetski je bestseler i dragoceni priručnik za roditelje koji žele da saznaju nešto više o svim razvojnim stadijumima deteta.
Preuzeto sa: detinjarije.com
