Posmatrajući mamu odnosno način na koji se ponaša u interakciji sa njim, dete dobija prvu sliku o svetu čiji je nedavno postao stanovnik. Nažalost, u mnogim porodicama odnosi nisu idilični, a dete vrlo brzo postaje toga svesno na svoj način. Pozitivni obrasci ponašanja, ali i negativni prenose se kroz generacije, i nijedan čovek nije imun na njih.
Psiholog Džon Bolbi uočio je da veza koju dete sa majkom formira u najranijim godinama predstavlja temelj za njegov dalje život, odnos sa drugim ljudima i mentalno zdravlje. Svoju teoriju nazvao je Teorija afektivnog vezivanja, a ona je danas opšte poznata i koristi se u interpretaciji mnogih životnih problema.
Jedna od Bolbijevih parola je da dete treba da oseća da ga mama razume i prihvata da bi stvorilo realnu i snažnu sliku o tome ko ono (u detinjstvu, ali i kasnije u životu). Po ovom autoru, dete ima snažnu potrebu za odnos sa majkom kao što ima potrebu za hranom i vodom.
U odnosu na to da li je majka tu kada je detetu potrebna i da li na pravi način shvata i odgovara na njegove potrebe, razlikujemo osnovne vrste afektivne vezanosti deteta sa majkom:
Sigurna afektivna vezanost
U slučaju sigurne afektivne vezanosti važi pravilo da dete oseća da je mama tu za njega. Razume kada mu je potrebna, ali i kako da na pravi način odgovori na njegove potrebe. Zbog toga, dete je spremno da istražuje svet oko sebe, zaigrano, lako uspostavlja odnos sa drugima oko sebe, svet je za njega bezbedno mesto.
Sebe doživljava kao biće vredno pažnje. U odraslom dobu postaje stabilna i samopozdana osoba, uspešna u poslu, prijateljskim i porodičnim odnosima. Nema strah od razdavajanja, jer zna da će mama (i drugi bliski ljudi) biti tu za njega kada se vrati (važi za detinjstvo, ali i odraslo doba).
Nesigurna afektivna vezanost
Ako majka retko ili ponekad (nepredvidivo) odgovara na detetove potrebe, ono će sa majkom formirati nesigurnu afektivnu vezu. U slučaju da je majka fizički prisutna i stara se o detetu na svoj način, ali ne na onaj koji je stvarno povezan sa njegovim potrebama, dete će postati povučeno, izolovano, sebe će doživljavati kao biće koje nije vredno pažnje.
Oko sebe stvara “štit” i ne veruje nikome oko sebe, pa ima probleme da sa drugima uspostavi odnos u detinjstvu, ali i kasnije, što se odražava na kvalitet njegovog života u svim segmentima. Deca (i odrasli) koja su nesigurno vezani plaše se da odu od majke (ili druge osobe) jer ne znaju da li će biti tu za njih kada se vrate.
Još jedan način na koji dete može biti nesigurno vezano za majku je ukoliko ona odgovara adekvatno na njegove potrebe, ali samo ponekad. Njeno ponašanje je nepredvidivo i detetu nikada nije jasno šta može da očekuje i da li će majka izaći u susret njegovim osnovnim potrebama.
Iz tog razloga, dete stalno nadgleda i prati mamu što mu onemogućava spontanu igru i istraživanje. Slika o sebi je mahom negativna, kasnije u životu drugi ga vide kao nepredvidivu osobu, sklonu čestoj promeni raspoloženja. Za ovu decu karakteristična je burna i naglašena emocionalnost, sve sa ciljem da privuku maminu pažnju.
Stil afektivne vezanosti zavisi od mnogih faktora, a umnogome je uslovljen odnosom koji smo formirali sa bitnim odraslim osobama u detinjstvu, i mahom se prenosi na odnos sa partnerom, ali i našom decom.
Ako želite da vaše dete bude sigurno vezano za vas, da se oseća zaštićeno, bezbrižno – mazite ga, pričajte sa njim, stavljajte mu do znanja da je voljeno. Na ovaj način deca će izgraditi pozitivnu sliku o sebi i drugima, koja će ih pratiti kroz život i značajno uticati na njegov dalji tok.
Preuzeto sa: ntcucenje.com
