Nedavno nam je u kući bio naš redovan drugar, dete od 10 godina vrlo lepog ponašanja, dobar, lepo vaspitan, vrlo kulturnih i odmerenih roditelja… Što bi rekli “dete na mestu”.
Zadubljen u igru s mojim Igorom, krene on da pevuši:
“mala voli dolare, mala voli evre, penje se na stolove, voli separee…”
Mislila sam da nisam dobro čula, ali me je razuverio za tren:
“Samo daj, daj, daj, daj…
samo lova, samo skupo, samo naj, naj, naj…”
Slušam i ne verujem. Niti onome što čujem da izlazi iz njegovih usta, niti ideji da mu to roditelji slušaju kod kuće. Dođem sebi i pitam ga gde je čuo tu pesmu? I znate šta mi je dete reklo?
U IGRAONICI.
?!?
Gde?
“Pa to mi slušamo na rođendanima.”
!?!
Divno.
Neopisivo krasno.
Pedagoške metode 21. veka, nema šta.
“Jeste, mama, bila je i ona pesma ‘Moja gajba piva i ja’”! smeje se i dobacuje moj Igor.
Kod mene prekid filma.
Odlazim na You Tube da ukucam reči da vidim šta se krije iza ovih erotsko-alkoholnih stihova, i vidim milionske preglede. Jasno mi je da su tinejdžeri uglavnom muzički neobrazovani, da je taj neki “pevač” jako popularan, da ga sluša pijana i drogirana srpska omladina, ali ZAR U IGRAONICI? Na dečijem rođendanu?
Pa gde su ti roditelji?
O čemu misle vaspitači i animatori dok to puštaju deci?
Lepa melodija, je l’?
Deca ništa ne kontaju?
Možda to?
Uključi li iko od odraslih mozak pri organizaciji rođendana?
Ili je dovoljno primaći se za pun sto, a deca…”neka se igraju”…
Samo što se u ovoj igri ne igraju deca.
Nego se igramo mi.
I to sa njima.
Na vrlo neozbiljan, nezreo i neodgovoran način.
Sigurna sam da će nekima ovo sve zvučati pretenciozno i preuveličano, ali mala je razlika između “mala voli BMW” i “daj mi vutru, daj mi rizlu, daj mi duvan, dodaj mi upaljač, hoću sad da duvam”. Vrlo mala. Jer je melodija toliko primamljiva i zapamtljiva, da će se bilo kome uvuči u uši za čas. Posebno deci.
Hoću da kažem da malo zlo vodi većem, pa još većem i tako u nedogled.
Ovo jeste trendi pesma i neće naterati moje dete da odmah krene s pivom i duvanjem, ali će mu okrenuti muzički ukus u tom pravcu. To je dovoljno da ono mladalački poveruje u stihove te vrste muzike, da se saživi s njima, i, kako vreme prolazi, automatski želi da tako živi i da se tako ponaša. Da bude u trendu.
