“Ona/on je tako specifična/an”, kako roditelji znaju opisati dete, najčešće majke, koji čujem gotovo svakodnevno. To je istina. Ali važno je znati da su i ostala deca specifična, što je potpuno u redu.
Vaspitanje sopstvenog deteta nije kvantna fizika. Mnogo je lakše od toga. Ali je potreban trud.
‘Znam da roditelji rade odličan posao kada im dijete dolazi jer ima određene probleme. To znači da si osigurala sigurnu luku u koju dijete dolazi kad mu treba pomoć’, objašnjava psihologinja Nadene van der Linden.
Moja vam mama ima posebne moći.
Od vrtića govore engleski, programiraju, treniraju: A kad ste s njima zaigrali “Čovječe, ne ljuti se”?
Svoju decu disciplinujemo s razlogom. Zato što želimo da budu dobri i poslušni.
Stres i griža savesti, oboreno samopouzdanje i 100 dilema na dan, obojili su današnje roditeljstvo. I sve za dečje dobro. Da li je vama to logično?
Zovem juče s posla najstariju kćerku i razgovor teče otprilike ovako:
Da li je to normalno da mala deca, od 2, 3 godine i starija, vrte svojim malim guzama i bokovima uz stihove koji govore o preljubama, o seksu i razvratu?
Ne mogu ti ništa, misliće na putu do kuće. Odavno ti ne mogu ništa. I zato sad nemam kud. Gde sam to pogrešila?
