Moja baba bila je jedna žena na svom mestu.
Kroz njenu kuću prodefilovalo je ljudi koliko i kroz Holidej In za vreme Olimpijade u Sarajevu.
Ovo je za sve mame koje su probdele noći sa bolesnim detetom u rukama, govoreći “U redu je, mama je tu.”
Šta da uradite kada vaša dvogodišnja kćerka udari glavom svog brata ili se popiški po podu.
Kao mala bila je dobro dete.
Nije vikala u ulazu, slagala je svoje stvari, nije gurala i čupala vršnjake, delila je igračke, trčala je oprezno.
Neverovatno je to koliko je roditelj daleko spreman da ode, da bi branio svoje pravo da udari dete.
Zato što želi da ima izlaz. Lakši put do poslušnosti.
Po prvi put od Industrijske revolucije, većina nas je kući sa našom djecom.
SVE VRIJEME. I njima je dosadno.
Dvogodišnji dečak u igri sa majkom u kojoj nju ujeda igračka ajkula ljutito izgovara-Sram te bilo, ajkulo!
“Bilo mi je neprijatno što je moja ćerka jedino dete tamo koja se tako ponaša.
Imala sam nju jednu i bila je potpuno van kontrole, a oko sebe sam gledala majke koje sa lakoćom i smirenošću podižu petoro.”
Dobar dan. Ja sam mama koja bulji u telefon u parkiću dok joj se deca igraju. Ne uvek i ne non-stop, ali eto, dešava se da sednem na klupu i odgovorim na neku porukicu ili mejl koji čeka od juče.
„ Pobogu, previše si fina prema svojoj majci”, rekla je moja prijateljica Julija nakon što sam spustila slušalicu.
Iako su izgovorene prije 20. godina, još uvijek čujem njene riječi kako mi odzvanjaju u glavi.
