Konačno je vreme da javno priznam šta sam čitala u periodu višemesečne nesanice.
“Utvrđeno je da zavisnost od pornografije kod muškaraca dovodi do anksioznosti i nižeg samopoštovanja”, (izvor: International Journal of Mental Health and Addiction). Mislim se, tu negde oko 4 ujutru, da li zaista filmovi sa šifrom mogu da budu štetni? Zar oni ne treba da…razvesele?
Bezgrešni nismo, pa da počnemo.
Gledali ste bar jedan pornić. Makar kao klinci na TV 1000. Da, momci, i devojke gledaju porniće, ‘ajmo dalje. Šta se tamo servira? Potpuno iskrivljena percepcija ženske lepote i hibridnih muških polnih organa. Savršena tela i žene koje uvek uživaju.
Ta savršena tela nisu kao ona na Instagramu gde se bira dobra poza i još bolji filter, već najsočnije grudi i devojke koje nemaju zahteve, nemaju pitanja, nemaju granice. Vreme je da svi dečaci saznaju: pornići postavljaju nerazumne standarde za seks i prikazuju neautentične devojke i muškarce.
JA BIH DA PRIČAMO O NEREALISTIČNOJ PRIRODI PORNOGRAFIJE
Pre nego što me proglasite “zagorelom” nisam, ne brinite, samo imam snažnu želju da vam kažem da devojke imaju nesavršenosti na koži, da smo (skoro) svi asimetrični, da ne uživamo uvek i da vas pitam: čujete li kako fejk stenju?
I šta je sa uvek prisutnom erekcijom? Hajmo, ljudi, kada ste gledali pornić u kom dolazi do odsustva erekcije? Pojava koja se dešava i koja nije sramota, u filmovima za starije od 18 godina ne da se ne pominje, nego mi se čini da se tinejdžerima plasira priča prema kojoj će im sve što treba da bude dignuto, uvek biti dignuto.
Ovo ne znači da isključujem postojanje hroničnih problema koje treba rešavati, već želim da ukažem na potenciranje situacija koje nisu u skladu sa realnošću. Složićemo se da smo svi imali iskustva koja nikada nećemo videti u pornićima.
Pornići prikazuju savršene seksualne odnose, savršene partnerke i devojke koje niko ne pita šta žele. U našoj kulturi nije praksa da se o seksualnim odnosima priča s roditeljima (ne računam pijanog teču koji te na slavi pita: Je l’ je*eš ti nešto?). Pa, gde onda klinci imaju prve časove seksualnog obrazovanja? Na PornHubu, logično.
I dalje imam nesanicu, mislim da je oko 5 ujutru, dakle, savršeno vreme da se zapitam – mogu li pornići da stvore iskrivljenu sliku o muško-ženskim odnosima? I može li način tretiranja devojaka u pornićima da se odrazi na partnerske odnose i generalno odnos muškaraca prema devojkama?
I, da, mogu li da stvore nesigurnost kod muškaraca? U zlo doba mi treba pouzdano istraživanje, ali i prostom logikom dolazim do odgovora: da, da i da. Znam da je porno industrija tu da probudi i zadovolji najdublje ljudske nagone, ali, hej, neke posledice postoje. Opet bih vrištala, ali ovog puta da me čuju svi dečaci:
seks ne mora da traje sat vremena i to bez pauze;
prema devojkama se ne postupa kao u pornićima, ne lupiš joj šamar jer je to loži;
tvoja partnerka ne treba da bude pokorna;
za dobar seks važna je i prava prisnost;
porno filmovi su gluma i te devojke i ti momci su pripremljeni za svaku scenu.
Ja ne mislim da su pornići zlo, ali mislim da se tokom pretrage možete fokusirati na sadržaj koji bolje predstavlja partnerske odnose. U suštini, seks je uživanje, a ne test izdržljivosti.
Ne znam kada sam zaspala, ali ujutru sam se setila i da Dizni prikazuje savršene prinčeve koji su tu da devojkama reše problem. Bajke su nam, izgleda, nametnute. Devojčicama u detinjstvu, dečacima u pubertetu, a kad je rezultat vidljiv? Kad biramo partnere.