Koliko tanke noge su dovoljno tanke za kratku suknju? A i koliko je ta suknja dozvoljeno kratka ili dozvoljeno duga jer smo u jednoj previše provokativne u drugoj previše dosadne. I kako ćemo suknju ako se vidi celulit?
Videla sam na TikToku češljić za kosu koji izgledao kao maskara, a služi da začešlja baby kosu i oboji nam kožu (?!) ako se previše vidi kada vežemo rep. Neko je izmislio da je nova nesigurnost ako nam se vidi koža glave kada zavežemo visoki rep. Ja se stvarno trudim da slušam svoje telo, ali ne stižem da obradim sve standarde lepote, a da u isto vreme udovoljim i telu i zdravom razumu. Sigurna sam da postoji neko ko je iznad situacije i ne reaguje na svaki novi trend, ali ja taj neko nisam u meri u kojoj bih volela da budem. Recimo, nemam ulje za trepavice, ali uhvatim sebe da mi treba još samo jedan serum za lice i moj život će biti sređen. Isto tako sam sigurna da nam ne treba još jedna tehnika začešljavanja obrva i gel za obrve u tubici, gel u boji, gel u kutijici. Najbolja verzija mene je umorna od najbolje verzije mene, dotle smo došli.
S jedne strane sam svesna da beauty industrija profitira stvarajući nesigurnosti i rešenja za te nesigurnosti, a sa druge strane se zapitam zašto nisam u potpunosti imuna na sve što nam se servira? Gde je granica između negujem sebe zato što to dolazi iz moje autentične potrebe i negujem sebe zato što me svakog dana bombarduju novim netraženim savetima o najnegovanijem telu?
Kad sam bila šesti razred u novinama sam pronašla recept za uklananje pega s lica. Elem, losion je smrdeo na zlo, a od istog sam se i osula. Pege nisu nestale. Danas na TikToku imamo million beauty saveta kako nacrtati pege. Dakle, ja sam ih pre 20 godina mrzela iz dna duše, deca su me zvala pegavi tifus, još ih samo šmirglom nisam trljala ne bili se skinule, dok danas slušamo savete kako ih nacrtati jer su novi beauty standard. Izgleda da je za našu najbolju verziju bitno i kad smo rođene. Nekom je život majka, nekom losion od buđavog peršuna.
Standardi lepote su kao test na zaokruživanje za koji se nismo spremali, ali smo izašli na ispit jer nam se možda posreći. Samo što se ovde na pitanja razloži naše telo i tačni odgovori zavise od toga ko nam je ove godine ideal lepote. Što znači da ako za 10 godina uradimo isti test, možda ćemo položiti iako smo sada pali (i obrnuto).
Hiljadu puta rekoh i opet ću: odrastale smo uz ideologiju da naše telo nije samo naše jer ga je svako mogao ocenjivati, komentarisati i tumačiti, pa mi nemojte reći da preterujem i da nas niko ne tera da kupujemo jer generacije devojčica odrastaju uz nametanje idealne slike žene. Današnjim devojčicama se servira skin care rutina od milion koraka jer se danas potencira strah od starenja. Ja sam u petom razredu imala 25 kilograma i strah da neću uvek biti dovoljno mršava. Tom beauty standardu danas poslednji pozdrav šalje moj želudac koji ne može da podnese 80% hrane, pa je svaki dan lutrija od čega ću danas imati bolove skoro do suza. Zato bih da kažem devojčicama: skin care rutina od 16 hiljada koraka nije self care već profitiranje industrija kojima odgovara naših 16 hiljada nesigurnosti koje su te industrije i stvorile.
Nećemo se valjda praviti da konstantno pričanje devojčicama da su lepe i slatke neće uticati na njihovu kasniju percepciju fizičkog izgleda i potrebu da nikad ne razočaraju društvo svojom “nelepom pojavom”. Kada se naša vrednost još u detinjstvu vezuje za fizički izgled , sasvim je očekivano da ćemo kasnije (možda) imati veću potrebu za validacijom lepote ili ćemo, možda, razviti osećaj da uvek moramo zadovoljiti određene standarde lepote kako bismo bile prihvaćene. Kada iznova slušamo da je naše telo lepo samo ako izgleda na određeni način ili da naše telo nije dovoljno lepo jer ima akne, ožiljke od akni, pege, koleno koje ide ka unutra, veliko stopalo, ovakav i onakav nos, počinjemo da verujemo da je to istina i dok težimo ka nedostižnim idealima, kolektivno žudimo za autentičnošću.
Odnos društva prema ženama i muškarcima je takav da ja nisam videla reklamu u kojoj se muškarac žali na strije i to ne zato što ih muškarci nemaju. A kada kupimo tu kremu protiv strija ili čega kod, ubeđuju nas da smo prirodne najlepše, da je sve u našoj glavi i tako ukrug dok ne kažemo zbogom i sebi i autentičnosti.
Male lične pobede su svaki put kada udovoljimo sebi zbog sebe, a ne zbog očekivanje okoline. Probajte.
