Prvo klikneš na link, ne znajući šta te čeka, a zatim vidiš fotografiju na kojoj si ti, propraćenu tekstom uznemirujuće sadržine.
Nakon toga, iz znatiželje klikneš i na odgovore. Ispod teksta naiđeš na desetine muških komentatora, koji bez prezanja govore o tvom telu, i pišu ono što bi mogao da napiše jedino i isključivo seksualni prestupnik – i sve to dok znaš da je mala verovatnoća da će ih Tviter na bilo koji način sankcionisati.
Obraćam se povodom tvita izvesnog @TheJomu, koji me je, nakon protesta u vezi kandidovanja Slaviše Orlovića na mesto dekana FPN-a, targetirao na Tviteru (X) i time ugrozio moju bezbednost.
Naime, iako nisam bila govornica na protestu, niti organizatorka istog, @TheJomu je pronašao fotografiju (čiji mi je izvor nepoznat) gde podržavam svoje drugarice – uz nju šireći i nekoliko netačnih spekulacija o meni.
Dok me u tvitu objektifikuje i seksualizuje, opisujući me kao „studenticu u šorčiću”, nasilnik se skriva iza anonimnog profila – bez imena, bez svoje fotografije.
Kako biste se osećali znajući da je ovakav tvit pročitalo više od 70 hiljada ljudi?
Njegova objava nije pojedinačni komentar, već predstavlja targetiranje i poziv drugim nasilnicima da nastavljaju niz pretnji, lascivnih komentara i mizoginih uvreda.
Što se tiče samog sadržaja tvita, odbijam da na bilo koji način odgovaram na mizogine komentare na račun odeće koju sam obukla – pre svega, zato što vređaju inteligenciju svake zdrave i misleće jedinke.
Ja bih mogla da napišem da nisam studentkinja koja je seksualno uznemiravana, već da sam došla da podržim studentkinje koje jesu.
Ili da protesti nemaju kodeks oblačenja, ili da je napolju bilo preko 30 stepeni, ili da šorts (kao ni nijedan drugi odevni predmet) ne predstavlja poziv na uznemiravanje, ili da za moj „stajling” nije odgovorna nikakva NVO jer nisam deo nijedne nevladine organizacije, ali to bi me stavilo u odbrambenu poziciju u kojoj odbijam da budem.
Zašto? Zato što je jedini cilj tvita @TheJomu upravo da targetira žene koje protestuju protiv nasilja (i koje su pritom pobedile, aplauz za sve nas!).
Nasilniku nije posebno stalo do širenja dezinformacija o pojedinki, već do hvatanja za slamku i traženja bilo kakvog izgovora kako bi zaštitio i opravdao drugog nasilnika.
U ovom slučaju, slamka je bila šorts i nekoliko banalnih i nerelevantnih pretpostavki o meni.
Ipak, da li se ovo tiče isključivo mene same ili može da se desi svakoj od nas?
Možda će neki drugi @TheJomu sutradan da fotografiše baš tebe. Na ulici, u prodavnici, na bazenu, na protestu, u parku, na pijaci, u školi. Možda ćeš baš ti da nosiš šorts u tom trenutku. A možda i nećeš. Jer nije ni bitno. Nije bitno jer se nikada nije radilo o šortsu.
Ne targetiraju nas zbog boje suknje i dužine haljine, targetiraju nas jer ne mogu da nas ućutkaju. Na meti smo jer smo glasne i jer ne damo jedna na drugu.
Napadaju nas jer smo jednako solidarne sa svojim drugaricama, kao i sa ženama koje nikada nismo upoznale. Zato što ne okrećemo glavu kada našu koleginicu uznemirava uticajni profesor, jer se, eto, nije desilo lično nama.
Mi smo te koje svakog dana odlučujemo da uprkos strahu, uprkos pretnjama, uprkos tome što nije profitabilno, a nije ni poželjno na papiru – probijamo mrežu nasilnika. I kada ne mogu da nas kontrolišu – predstavljamo opasnost. Sumnjive smo, pre svega, zato što nismo sumnjive.
Ma kako je samo moguće da ovo radimo zato što u to verujemo, ko stoji iza nas?!
Iza nas i pored nas stoje druge hrabre žene.
Žene koje pokreće zajedništvo i žene koje udružene stvaraju magiju i odnose pobede. Žena ženi nije vuk, i nikada nije ni bila – koliko god neko pokušavao da nas u to ubedi.
