Sigmund Frojd, otac psihoanalize, jedan od najkontroveznijih naučnika i najuticajnijih mislilaca 20. veka, razotkrio je misteriju snova i prvi pronašao univerzalni ključ ka ljudskoj podsvesti. Njegove fascinantne ideje ostavile su trajan trag u svim oblastima društvenog života, a slavni austrijski neurolog je u samo jednoj rečenici objasnio i kako prepoznati glupu osobu.
Jedna od njegovih najpoznatijih izjava jeste tvrdnja da je “prvi i najpouzdaniji znak ljudske gluposti potpuni nedostatak stida”. Bezbroj puta smo se uverili da su mudre reči začetnika psihoanalize – živa istina. “Kada se nađete u situaciji da se stidite zbog tuđeg ponašanja ili izjave, ili se čudite nečijim suludim postupcima, a ta osoba očigledno ne oseća sramotu, odmah znate sa kim imate posla”, zaključio je Sigmund Frojd.
Ovo zapažanje prevazilazi psihoanalitičku teoriju i postaje praktično sredstvo za procenu drugih. Osobe kojima nedostaje taj unutrašnji “regulator” sposobne su da čine nelogična dela ili izgovaraju oštre reči bez i najmanjeg stida, demonstrirajući nepokolebljivo poverenje u sopstvenu ispravnost, čak i kada činjenice ukazuju na suprotno.
Psihološki mehanizam stida služi kao neka vrsta zaštitne barijere i upućuje na neslaganje između sopstvenog ponašanja i društvenih normi ili etičkih standarda. Kada neko ne oseća nelagodnost zbog sopstvene greške ili netaktičnosti, to obično znači da je njegova veza između svesti i moralnog kompasa – prekinuta.
Tu disharmoniju često doživljavamo kao osećaj stida zbog druge osobe, što bi trebalo da posluži kao znak upozorenja. Nedostatak samokritike i refleksije pretvara takvog čoveka u samopravednog neznalicu koji ne samo da greši, već i agresivno brani svoj stav, verujući da je jedini ispravan.
Interakcija sa ljudima koji poseduju takvu osobinu zahteva razvoj specifične komunikacione strategije usmerene na održavanje sopstvene psihološke sigurnosti. Ključno pravilo je uzdržavanje od pokušaja dokazivanja svoje poente ili prevaspitavanja druge osobe, jer je nedostatak stida čini imunom na racionalne argumente.
Održavanje emocionalne distance i smirenosti je najefikasnija taktika: hladan odgovor razoružava provokatora, lišavajući ga željene reakcije. Uspostavljanje jasnih granica, izraženih kroz direktno odbijanje nastavka neprijatnog razgovora, pomaže u zaštiti ličnog prostora od upada tuđe apsurdnosti, kažu psiholozi, potvrđujući teoriju koju je davno postavio Sigmund Frojd.
Analiziranje ovakvih situacija je korisno ne toliko za promenu protivnikovog stava, koliko za sprečavanje sličnih susreta u budućnosti. Važno je prepoznati da mnogi ljudi sa tom karakteristikom sebe iskreno smatraju pronicljivim stručnjacima u svim oblastima, od politike do svakodnevnih stvari, što se posebno primećuje na društvenim mrežama.
Raspravljanje s njima je uzaludno i oduzima energiju, jer im cilj nije da pronađu istinu, već samo da potvrde sopstveni ego, da isteraju svoje. Shvatanje da tuđa ograničenja ne bi trebalo da postanu lični teret omogućava čoveku da ili minimizira komunikaciju ili potpuno prekine kontakt. Na kraju krajeva, procena kada se treba povući iz besmislene diskusije je najbolji način da sačuvate živce i potvrdite sopstvenu mudrost.
