Kultna rečenica “No Dior, no Dietrich!” danas živi i van filmske istorije – modna kuća Dior ju je pretočila u savremeni komad garderobe. Reč je o džemperu iz novijih kolekcija kuće, na kojem je ovaj slogan ispisan kao direktan omaž čuvenoj anegdoti iz 1950. godine.
Model džempera No Dior, no Dietrich je izrađen u prepoznatljivom Dior stilu – minimalistički, ali sa snažnom porukom – i spada u luksuzne komade visoke mode, sa cenom koja se kreće u rangu nekoliko hiljada evra, u skladu sa pozicioniranjem brenda. Nosile su ga i brojne poznate ličnosti i influenserke, često u street style kombinacijama tokom Nedelja mode, čime je dodatno popularizovan među mlađom publikom.
Da bismo objasnili kako je rečenica No Dior, no Dietrich dospela na džemper, vraćamo se u prošli vek.
Dior i film pre mode
Često se spekulisalo da je rano iskustvo Christiana Diora u svetu filma dodatno izbrusilo njegov talenat, ali je Dior tu ideju odbacio u autobiografiji Dior by Dior iz 1957. godine.
„Po mom mišljenju, umetnost kostimografa suštinski se razlikuje od umetnosti modnog kreatora“, napisao je. „Kada me je Marsel Eran zamolio da 1939. dizajniram kostime za Školu skandala, radio sam anonimno kod Pigea. To su bili prvi kostimi koje sam potpisao. Kasnije sam radio kostime za filmove i balete, ali nikada sa posebnim zadovoljstvom.“
Novi izgled koji je osvojio Holivud
Ipak, Diorov osećaj za dramatične linije i detalje bio je ključan razlog zašto su holivudske zvezde pohrlile ka njegovoj prvoj kolekciji – čuvenom „New Looku“ iz 1947. godine. Među njima se posebno izdvajala Marlen Ditrih.
Sa Diorom je upoznao zajednički prijatelj Žan Kokto i Ditrih je brzo postala njegova verna prijateljica i obožavateljka, uverena da u njegovim krojevima, čak i sa 46 godina, izgleda mladoliko i zavodljivo.
„No Dior, no Dietrich!“
Kada je Alfred Hičkok 1949. poželeo Ditrih za film Stage Fright, glumica je postavila jasan uslov – kostime mora da radi Dior. Hičkok je želeo svog kostimografa jer bi troškovi bili manji. Ditrih dolazi kod čuvenog režisera i izgovara čuvenu rečenicu „No Dior, no Dietrich!“ i baš te reči ulaze u filmsku istoriju.
Dior je za cveće na ovoj reviji potrošio milion dolara – i rezultat je spektakl
Iako su producenti u početku oklevali, na kraju su pristali, uz zahtev za popust od modne kuće Dior. Ditrih je zatim otputovala u Pariz, gde su u ateljeu na Avenue Montaigne nastajali njeni kostimi, koje je Hičkok odobravao na daljinu.
Dior na filmskom platnu
Za film Stage Fright Dior je dizajnirao niz upečatljivih komada – od glamuroznih haljina do elegantnih kostima i aksesoara. Ditrih je čak ugovorom osigurala da svi kostimi ostanu u njenom vlasništvu.
Ovo je bio Diorov prvi zvanični holivudski projekat, ali ne i poslednji. Nastavio je saradnju sa Ditrih, ali i drugim zvezdama poput Ave Gardner i Olivije de Havilland, čime je dodatno učvrstio vezu između visoke mode i filma.
Oskar, priznanja i nasleđe
Dior je bio nominovan za Oskara za kostimografiju za film Stazione Termini iz 1953, iako je glumica u filmu nosila praktično samo jedan njegov kostim. Ipak, nagradu je te godine odneo film Sabrina, čiji je stil takođe postao legendaran.
Do svoje smrti 1957. godine, Dior je ostao ključna figura u oblikovanju filmske elegancije. Marlen Ditrih mu je ostala verna do kraja života, nastavljajući da nosi njegove kreacije i decenijama nakon njegove smrti.
