U svetu u kojem su se emocije često skrivale iza uloga i reflektora, neke priče ostajale su između redova, prećutane, ali nikada do kraja zaboravljene. Jedna od njih vezana je za Oliveru Marković, glumicu čije je ime ostalo upisano u istoriju domaće kinematografije, ali čiji je privatni život, uprkos svemu, uvek imao dozu misterije.
Nakon razvoda od Radeta Markovića, sa kojim je provela gotovo dve decenije, Olivera je mir pronašla pored Dušana Bulajića. Njihov brak trajao je više od trideset godina i važio je za jedan od stabilnijih u umetničkim krugovima. Delovalo je kao priča koja je pronašla svoj miran kraj, bez velikih lomova i javnih drama.
Ljubav koja je postojala pre braka
Ipak, iza tog sklada krila se priča o emociji koja je prethodila svemu. Glumica Žiža Stojanović svojevremeno je otvoreno govorila o vezi sa Dušanom Bulajićem, nazivajući ga svojom najvećom ljubavlju.
– U Nišu, kad smo imali prvi angažman, već se zaljubio u mene, rekla je ona, prisećajući se početka njihove veze, koja je trajala dve godine i bila obeležena snažnim emocijama.
Kako je ispričala, njihova priča nije bila kratkotrajna epizoda, već odnos koji je ostavio trag. Susreli su se kasnije ponovo u Beogradu, gde su nastavili tamo gde su stali, u vremenu kada su oboje već imali izgrađene karijere.
“Ona je znala da me voli”
Ono što ovoj priči daje posebnu težinu jeste činjenica da Olivera Marković nije bila potpuno izvan tog konteksta. Žiža Stojanović je tvrdila da je postojalo razumevanje koje nije bilo izgovoreno naglas, ali jeste postojalo.
– Ona je znala za mene, da je on mene voleo, rekla je Žiža, ostavljajući prostor za tumačenja koja i danas izazivaju pažnju.
U vremenu kada su se lične priče retko iznosile javno, ovakva priznanja deluju gotovo kao fragmenti neke veće, nikada do kraja ispričane priče. Ono što ostaje jeste utisak da iza dugog i stabilnog braka Olivere Marković i Dušana Bulajića nije stajala jednostavna linija, već život sa slojevima koje publika nikada nije u potpunosti videla.
