Postoji nešto gotovo paradoksalno u činjenici da danas ljudi sve češće putuju kako bi prespavali unutar filmske scene. Nekada je luksuzni hotel bio simbol statusa, da bi u današnjem društvu postao produžetak pop kulture, prostor u kojem publika pokušava da ponovo proživi emociju filma koji je gledala pre deset ili dvadeset godina. Na prvi pogled deluje kao još jedan lifestyle trend namenjen društvenim mrežama, ali iza njega stoji mnogo zanimljivija promena. Potrošači polaze od premise da im nije dovoljno uživanje u filmovima ispred velikog bioskopskog platna, sada žele da postanu deo komoleksnog iskustvenog procesa kreiranja.
Park Hyatt Tokyo
Malo koji hotel potvrđuje tezu bolje od Park Hyatt Tokyo, mesta koje je Sofia Coppola u filmu Lost in Translation pretvorila u emocionalni pejzaž usamljenosti, tišine i otuđenja. Čuveni bar na 52. spratu i danas izgleda gotovo identično kao u filmu. Gosti ne dolaze samo zbog pogleda na Tokio, već zbog osećaja da makar na jedno veče mogu da uđu u atmosferu melanholije ranih dvehiljaditih. Hotel je vremenom postao nešto između odlaska u luksuzni smeštaj i evociranja uspomene na jedan od najvažnijih umetničih projekata savremene kinematografija.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
The Beverly Wilshire
Sličan status ima i The Beverly Wilshire u Los Anđelesu čije ime je zauvek vezano za ostvarenje Pretty Woman. Hollywood je odavno naučio da nostalgija može da bude profitabilna, ali malo ko ju je komercijalizovao tako direktno kao ovaj hotel. Danas gosti mogu da rezervišu posebne Pretty Woman pakete, sa privatnim stilistima, luksuznim shopping iskustvima i apartmanima inspirisanim filmom. Granica između filmske fikcije i turističke ponude gotovo da više ne postoji.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
The St. Regis New York
Ipak, zanimljivo je da ovi hoteli nisu nužno stekli status važnosti zbog samih filmova, reč je pak o osećaju koji predstavljaju. Hotel The St. Regis New York je tako upamćen po čitavoj estetici starog Njujorka. Pojavljivao se u filmovima poput The Devil Wears Prada, The First Wives Club i The Godfather, ali njegova prava funkcija u filmu gotovo je uvek ista – simbolizuje moć, status i onu verziju Menhetna koja danas više postoji u pop kulturi nego u stvarnosti.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
The Dolder Grand
S druge strane, The Dolder Grand hotel predstavlja potpuno drugačiji tip filmskog luksuza. U Fincherovoj adaptaciji The Girl with the Dragon Tattoo, hotel ne izgleda toplo ni glamurozno. Naprotiv, njegova monumentalna arhitektura i sterilni enterijeri pojačavaju osećaj distance i hladnoće. Upravo zato je postao toliko upečatljiv – luksuz više nije prikazan kao udobnost, ovog puta je to prostor izolacije.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Bellagio Las Vegas
A onda postoji i Bellagio Las Vegas, verovatno jedan od retkih hotela na svetu koji je postao prepoznatljiv čak i ljudima koji nikada nisu gledali Ocean’s Eleven. Fontane Bellagia danas funkcionišu kao globalni simbol Las Vegasa, gotovo važniji od samog grada. Film Stevena Soderbergha redefinisao je način na koji publika zamišlja Vegas. Manje kičasto, više elegantno, sa dozom glamura koji deluje filmski čak i kada je stvaran.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
