Jelena Kalin, iz sela Idvor u južnom Banatu, dane provodi između muzeja posvećenog naučniku Mihajlu Pupinu i spasavanja povređenih roda.
Kao vodič kroz Pupinov život i delo svakodnevno dočekuje stotine turista, a posle brine o pticama.
Pre tri godine pronašla je mladunče rode koje je ispalo iz gnezda.
Hranila ga je tokom celog leta, učila da lovi ribice u kanti vode i svakodnevno ga dozivala po imenu – Roki.
Kada je jesen stigla, roda je odletela sa jatom.
Jelena nije verovala da će ga više videti.
Ali ovog proleća, preko puta njene kuće pojavio se mladi par roda koji je počeo da pravi gnezdo.
„Kao što to uvek činim, pozvala sam rodu po imenu – Roki. I onda se desilo čudo”, kaže ona.
Na prvi poziv, mužjak je sleteo pravo do nje.
„Moj Roki se vratio i doveo snajku”, priča Jelena.
Ženka je ubrzo dobila ime Rajka.
Roki i Rajka u šetnji ispred Jelenine kuće Autor fotografije,Jelena Kalin, privatna arhiva
Povratak koji je iznenadio i nju i pticu
Belih roda u Srbiji, inače, najviše ima u Vojvodini, posebno u Banatu, gde im pogoduju brojne reke i kanali, kao i pašnjaci, njive i livade na kojima žive glodari, njihova omiljena hrana.
Kada klima u jesenjim i zimskim mesecima prestane da bude povoljna, rode kreću u selidbu.
Odrasle jedinke se sele svake godine u podsaharski region Afrike, a mladunci posle prve selidbe tamo ostaju do treće godine, kada dostižu polnu zrelost i onda se vraćaju.
Roki se vratio bez mladunca, ali s partnerkom.
Jelena kaže da je roda tokom oporavka naučila da reaguje na njen glas i ime, ali da nije verovala da će je prepoznati posle tri godine i puta dugog hiljade kilometara.
Primećuje kako je Roki i dalje oprezan, ali da u tome vidi i nešto dobro, jer se ranije plašila da bi previše blizak kontakt s ljudima mogao da mu naudi.
„Roki i Rajka sada svakodnevno dolaze po hranu.
„Apetita ne manjka, zbog čega verujem da nas čeka još jedno dugo zajedničko leto”, kaže Jelena.
Nova beba roda – Rod
Dok se Roki navikavao na novi porodični dom, Jelena je dobila još jedan poziv.
Iz susednog sela su je pozvali jer je jedna mala roda ispala iz gnezda.
„Preuzeli smo je tokom noći. Dobio je ime Rod”, priča kroz osmeh.
Kaže da je najviše brinulo to što mladunci posle traume često odbijaju hranu.
Ali Rod je iznenadio.
„Odlično jede. Baš sam se plašila komplikacija, ali sarađuje i pozdravlja me kao roditelje. Prava je beba”, priča Jelena.
Ovo je najmlađa roda koju je do sada preuzela na čuvanje.
Spasavanje ptica, objašnjava, nije samo hranjenje.
Potrebno je pratiti svaku promenu u ponašanju, reagovati brzo i sarađivati sa stručnjacima.
„Naravno, kontakt sa ornitolozima je ključan, a Pokrajinski zavod za zaštitu prirode ima neverovatan tim”, kaže Jelena.
Sa njima stalno razmenjuje savete i kaže da joj znači njihovo poverenje.
Priroda često sama pravi surovu selekciju, ali da čovek može da pomogne, tvrdi Jelena.
Tri ljubavi – porodica, Pupin i ptice
Iako dane provodi otkrivajući posetiocima uzbudljiv život Mihajla Pupina – od Idvora do Amerike – čiji su izumi osnova modernih telekomunikacija, Jelena kaže da njena svakodnevica podjednako pripada i pticama.
„Morate mnogo da volite ovo što radite”, kaže ona.
Dodaje da se u Idvoru sve „nekako prirodno” podelilo između muzeja i onoga što je čeka posle radnog dana.
„Pored porodice, imam dve ljubavi – Pupina i ptice”, kaže Jelena.
„Od pašnjaka do naučenjaka”: Pet činjenica o Mihajlu Pupinu
