Piše: Marija Šarčević
Moda menja svoje oblike, prilagođava se (donekle) i čini da se osećamo mnogo bolje kada obučemo ono što nam lepo stoji ili smo mi zamislili da je to tako.
Ipak, večiti problem je kako sakriti višak, nadomestiti manjak i izgledati baš kao sa modne piste? U svemu tome smo dobili bezbroj nesigurnih žena koje se stide svog izgleda, ne smeju da odu na plažu jer zaboga, kako da se skinu u kupaći kostim, a ima i onih punih bolesnog samopouzdanja jer, na kraju krajeva, ogledalo ne laže, pa zasigurno ne stoji baš sve svima.
Danas smo u eri kada je plus-sajz sve više prihvaćen, žene sa oblinama više nisu diskriminisane, ali izgleda da takve žene nemaju veliki izbor garderobe, osim ako nisu Ešli Grejam, pa imaju previše novca da izdvoje za šoping.
Koliko god se mi trudili da budemo inkluzivni i pristojni, još uvek se popreko gleda na svaku ženu koja ima neki “višak”, iako ne znamo kroz šta ona prolazi, da li je već počela da mršavi i koji problem tačno ima…
Garderoba za žene koje su građene tako da ne izgledaju kao Bela Hadid je, jednostavno rečeno, ružna.
Ogromne tunike koje više niko ne nosi, helanke sa najstrašnijim animal printom, široke haljine koje ne stoje lepo ni savršeno mršavim devojkama i, na sve to, uglavnom su materijali toliko loši da se preznojite samo dok gledate te odevne komade.
Modna industrija kao da radi na tome da uniformiše žene koje nose veće veličine od L.
Nije ničiji problem zašto neko ima višak kilograma i da li mu se možda sviđa tako, ali u našoj biti je da to komentarišemo. Uostalom, svi imaju pravo da komentarišu mršave žene, poručuju im kako su anemične, tanke i “samo što se ne polome”, a onda se smatra nepristojnim pitati nekoga “Zašto ne smršaš?”
Činjenica je i da nije lako da nešto što stoji savršeno manekenki, isto tako izgleda i na nekoj ženi koja ima 20 kilograma više od nje, ali to ne znači da takvi odevni komadi treba da joj budu zabranjeni.
Ne, ako imate višak kilograma, ne znači da treba da se pokrijete, obučete u široke haljine ili još gore, odaberete pruge ili animal print, pa tako vizuelno same sebi dodate
Treba da naučite da zavolite sebe, ali to ne znači da baš ništa ne treba da menjate. U svemu je ključan balans, a do tada nam ostaje nada da će plus-sajz moda postati lepša. I zapamtite, nije dobro ni kada ste mršavi, to vam kaže osoba koja pantalone, suknje i haljine mora uvek da nosi na dodatno sužavanje.
Možda najveći problem nije ni višak kilograma, ni manjak konfekcijskih brojeva, već činjenica da moda i dalje često pokušava da nam kaže kako bi naše telo trebalo da izgleda, umesto da se prilagodi telu koje već imamo.
Ako nosite XS, očekuje se da pojedete još jedan sendvič. Ako nosite XL, očekuje se da ga preskočite. Ako ste negde između, uvek će se naći neko da vam objasni šta bi trebalo da obučete, šta da sakrijete i kako da izgledate “vitkije”. Kao da je jedini cilj garderobe da stvara optičke varke, a ne da bude lepa, udobna i da odražava ličnost.
Zbog toga žene često kupuju ono što im “priliči”, umesto onoga što im se zaista dopada. Godinama slušamo pravila da horizontalne pruge šire, da bela boja dodaje kilograme, da ne treba nositi kratke suknje, uske pantalone ili topove ako nemate “idealnu figuru”. A ko je uopšte odredio šta je idealno?
Moda bi trebalo da bude igra, a ne kazna. Da pruži mogućnost izbora, a ne osećaj krivice. Da omogući i ženi koja nosi broj 44 i onoj koja nosi 34 da uđe u radnju i izađe sa osmehom, umesto sa kesom punom kompromisa ili, još gore, bez ičega.
Možda nikada nećemo živeti u svetu u kojem niko neće komentarisati tuđi izgled. Ljudi će uvek imati mišljenje. Ali modna industrija može da uradi mnogo više od pukog štampanja natpisa o inkluzivnosti na majicama. Može da napravi lepu odeću u svim veličinama, od kvalitetnih materijala, modernih krojeva i bez pretpostavke da svaka žena želi da izgleda deset kilograma mršavije.
