Neke žene jedva primete prelazak u menopauzu, dok druge godinama imaju nalete vrućine, noćno znojenje ili loše spavaju. Trajanje zavisi i od toga o kom je simptomu reč. Menopauza se potvrđuje kada prođe 12 meseci bez menstruacije, dok tegobe mogu da počnu ranije i da se nastave posle nje.
Kada obično počinju simptomi menopauze?
Perimenopauza je period promena koje prethode menopauzi. Menstrualni ciklus tada može da postane neredovan, a mogu da se pojave naleti vrućine, noćno znojenje i problemi sa spavanjem. Kod nekih žena ovi simptomi počinju godinama pre poslednje menstruacije. Međutim, ne postoji raspored koji važi za svaku ženu. Tegobe mogu da se smenjuju, menjaju jačinu ili privremeno nestanu. Zato datum poslednje menstruacije ne govori sam po sebi koliko će simptomi trajati.
Važno je i da žena ne pripiše svaku novu tegobu hormonima. Neredovna krvarenja jesu česta tokom perimenopauze, ali izrazito obilno ili neuobičajeno krvarenje zahteva procenu ginekologa. Isto važi za simptom koji se naglo pogoršava ili ozbiljno remeti svakodnevni život.
Koliko traju valunzi i noćno znojenje, šta su pokazale studije?
Naleti vrućine i noćno znojenje nazivaju se vazomotornim simptomima. Jedan nalet obično traje nekoliko minuta, ali period tokom kojeg se naleti ponavljaju može da traje godinama. Kod dela žena tegobe se nastavljaju i posle poslednje menstruacije.
U američkoj studiji SWAN istraživači su pratili žene tokom menopauzalne tranzicije. Česti vazomotorni simptomi trajali su medijalno 7,4 godine ukupno, a medijalno 4,5 godina posle poslednje menstruacije. Tih 7,4 godine, dakle, ne označava trajanje nakon menopauze, već ukupno trajanje čestih tegoba kod žena obuhvaćenih analizom.
Druga, nezavisna američka studija Penn Ovarian Aging Study, pratila je nalete valunga u odnosu na poslednju menstruaciju. U njoj su umereni ili jaki naleti posle poslednje menstruacije trajali prosečno 4,6 godina. Ovi brojevi pomažu da se stekne predstava o mogućem trajanju, ali ne mogu da predvide iskustvo pojedinačne žene bilo gde na planeti.
Da li svi simptomi prolaze u isto vreme
Simptomi menopauze ne moraju ni da se pojave ni da prestanu zajedno. Valunzi kod nekih žena vremenom slabe, dok vaginalna suvoća može da traje i posle menopauze. Zbog toga podatak o trajanju naleta vrućine ne važi za svaku drugu tegobu.
Noćno znojenje može da prekida san, ali nesanica ne mora uvek da ima isti uzrok. Na spavanje mogu da utiču i stres, druge zdravstvene tegobe ili navike pred odlazak u krevet. Ako problem traje, lekar može da pomogne da se utvrdi šta ga održava. Vaginalna suvoća može da izazove nelagodnost i bol tokom odnosa. Žena o tome može otvoreno da razgovara sa ginekologom i kada su drugi simptomi već prošli. Postoje načini da se tegobe ublaže, a izbor zavisi od zdravstvenog stanja i želja pacijentkinje.
Šta može da pomogne kod svakodnevnih tegoba
Kada se javi nalet vrućine, nekim ženama prija slojevita odeća i hladnija prostorija. Korisno je i da obrate pažnju na okolnosti u kojima se naleti češće javljaju. Takve mere mogu da olakšaju dan, iako ne skraćuju nužno ukupno trajanje simptoma.
Za bolji san može da pomogne redovno vreme odlaska u krevet, uz hladnu, tamnu i tihu spavaću sobu. Žena može da proveri i da li joj kafa kasno tokom dana otežava uspavljivanje. Ako je noćno znojenje često budi, treba da kaže lekaru koliko dugo to traje i kako utiče na njen dan.
Kod vaginalne suvoće mogu da pomognu lubrikanti tokom odnosa i preparati za redovnu hidrataciju vagine. Ako tegobe traju ili su izražene, ginekolog može da predloži i druge mogućnosti. Nema razloga da žena čeka da nelagodnost sama prođe ako joj narušava kvalitet života.
Kada se razmatra lečenje
Kada simptomi ometaju san, rad ili svakodnevne aktivnosti, razgovor sa ginekologom može da pomogne i pre nego što menstruacije potpuno prestanu. Lekar će pitati koje tegobe žena ima, koliko su česte i kakva je njena zdravstvena istorija. Na osnovu toga može da predloži način za ublažavanje simptoma.
Menopauzalna hormonska terapija jedna je od mogućnosti za žene koje imaju izražene nalete vrućine i noćno znojenje. Odluka o terapiji donosi se pojedinačno, uz razmatranje koristi, rizika i eventualnih razloga zbog kojih određeni lek nije pogodan. Žena ne treba sama da započinje hormonsku terapiju niti da menja propisanu dozu.
Lečenje zavisi i od toga koji simptom najviše smeta. Kada je glavni problem vaginalna suvoća, pristup može da se razlikuje od lečenja valunga. Zato je korisnije da žena lekaru opiše konkretne tegobe nego da se osloni samo na opšti izraz „simptomi menopauze“.
Kada obavezno treba otići ginekologu
Izrazito obilno krvarenje, krvarenje koje dugo traje ili se javlja posle odnosa zahteva pregled. Promene ciklusa tokom perimenopauze mogu da budu očekivane, ali njihov uzrok ne treba utvrđivati napamet. Ginekolog će proceniti da li su potrebne dodatne provere. Svako krvarenje koje se javi nakon 12 meseci bez menstruacije treba prijaviti ginekologu. To važi i kada je u pitanju samo oskudno krvarenje. Pregled je potreban da bi se utvrdio njegov uzrok.
Pomoć treba potražiti i kada naleti vrućine, nesanica ili vaginalna nelagodnost narušavaju kvalitet života. Ne postoji broj godina koji žena mora da sačeka pre nego što zatraži savet. Simptomi mogu da potraju, ali to ne znači da sve to vreme mora da ih podnosi bez pomoći.
