Kada je otišla u penziju, Nevenka Balanesković nije počela da broji godine koje su prošle, već da razmišlja šta još želi da uradi. Nemački i engleski jezik već je završila, decenijama je radila kao prevodilac i nastavnica, a onda se setila želje koju nikada nije ostvarila: da studira francuski. Sa 65 godina ponovo je sela u studentsku klupu, a sa 69 diplomirala u prvom mogućem roku.
– Kad sam otišla u penziju, onda sam tek shvatila da je život preda mnom, kaže Nevenka u razgovoru za Ona.rs. Danas ima 72 godine i, dok govori o fakultetu, knjigama i svemu što još planira, jasno je da tu rečenicu nije izgovorila tek tako.
Pitali smo je kako je izgledalo vratiti se na fakultet među mnogo mlađe kolege, posebno kada je već imala dve diplome i godine rada iza sebe. Nevenka priznaje da je nekada bila veoma stidljiva, ali da je, kada je konačno upisala ono što je želela, taj osećaj nestao. Nije sebe posmatrala drugačije od ostalih studenata, niti su je tako posmatrali profesori, iako su je poneki na hodniku pozdravljali misleći da je njihova koleginica.
Među studentima je srela i nekoga koga je dobro poznavala: svog nekadašnjeg đaka, kome je od prvog do osmog razreda predavala nemački. Ovoga puta bili su kolege na studijama francuskog jezika.
– Studiranje se kasnije shvata ozbiljnije, ali i opuštenije. Kad si mlad, pod pritiskom si da se zaposliš i nešto stekneš, a kad si stariji, možeš da uživaš, objašnjava ona.
Nisu je zanimale titule, već jezici
Iako je završila tri fakulteta, Nevenka kaže da joj cilj nikada nije bio da niže diplome. Zanimalo ju je da upoznaje različite jezike, a treće studije otvorile su joj i put ka poeziji. Uz podršku profesora ponovo je počela da prepevava pesme, čime se okušala još u gimnaziji, a kasnije je objavila dve zbirke prepeva sa francuskog, nemačkog i engleskog.
