Zamislite da šetate obalom i u mulju ugledate staru flašu od crnog gaziranog, a unutra se nazire parče papira, požutelo od morske vode i vremena. Baš to se dogodilo Džonu Kotermanu, čoveku koji godinama skuplja smeće i čisti priobalna područja u američkoj državi Nju Džersi.
Ova stara staklena flaša skrivala je u sebi pismo napisano 20. avgusta 1973. godine, a priča koja stoji iza njega obišla je svet zahvaljujući čuvenom magazinu People koji je ovu neobičnu dogodovštinu prvi podelio sa javnošću.
Kako je sve počelo na plaži Druge ulice
Tog davnog leta, majka dve devojčice iz Nju Džersija poslala je svoje ćerke napolje da se igraju i provetre glavu. Šestogodišnja Lori Bler bila je devojčica bujne mašte, uvek spremna da izmisli kakvu ludačku dogodovštinu. Njena starija sestra, tada šesnaestogodišnja Alison Spenser, uzela je papir i olovku i rešila da zapiše dramatičnu priču koju joj je mala Lori diktirala na plaži.
Napunile su poruku u staklenku od pića, dobro je zatvorile i bacile u talase Atlantika na plaži Druge ulice u Oušen Sitiju.
“Upomoć, oteli su me…”
Ono što je pisalo na papiru delovalo je kao scenario za kakav dečji avanturistički film. Mala Lori se uživela u ulogu žrtve, pa je sestra sve njene reči verno prenela na papir.
– Ova flaša je puštena da pluta 20. avgusta 1973. godine, na plaži Druge ulice u Oušen Sitiju, dok su me moji otmičari prevozili na ostrvo nedaleko od obale u Atlantiku. Molim vas, obavestite moju porodicu da me banda surovih lovskih na sunđere primorava da ronim za njih u vodama punim ajkula. Molim vas, vratite ovu poruku mojoj kući. Možda ste mi spasili život! Hvala vam! Lori Bler – pročitao je ove redove čim je izvadio papirić Džon Koterman, koji je osnivač neprofitne organizacije za zaštitu prirode.
Kada je sakupljač smeća uočio starinsku flašu u močvarnom području, odmah mu je bilo jasno da drži nešto nesvakidašnje.
– Bilo je u stilu: “Vau… flaša je baš stara.” Provirio sam unutra i pomislio: “O, čoveče, da, ovde imamo baš dovar ulov” – ispričao je Džon Koterman za radio-emisiju.
Poziv koji je probudio uspomene i naterao suze na oči
Uporni Džon se potrudio da pronađe trag do porodice iz pisma. Put ga je doveo do Alison Spenser, koja danas radi kao profesorka biologije i živi u gradu An Arbor u državi Mičigen.
Za Alison je ovaj poziv bio mnogo više od puke zanimljivosti. Bio je to direktan pozdrav sa onog sveta od njene mlađe sestre Lori, koja je preminula pre devet godina od raka dojke, u svojim pedesetim godinama.
– Moja sestra je preminula pre devet godina. Imala je rak dojke i umrla je u svojim pedesetim godinama. Mnogo mi nedostaje, tako da mi je ovo zaista divna, posebna stvar što mi se poruka vratila. Lori je bila ta koja je imala maštu i uvek izmišljala ludolike priče. Deluje mi kao pravo čudo što mi se ova poruka vratila. Bila bi divno zabavljena svim ovim događajima – otvorila je dušu Alison je u emotivnom razgovoru za medije i ispričala koliko joj ovaj komad papira znači u životu.
Čitava 53 godine pismo je plutalo i čekalo u mulju dok nije došlo u prave ruke. Iako male sestre davne 1973. niko nije zaista oteo, priča o njihovoj dečjoj mašti uspela je da preživi više od pola veka i podseti nas na to koliko su porodične veze i uspomene nemerljive.
