Bilo je nadrealno. Bila sam uvjerena da ga neko i dalje traži.
Božić 2017. bio je poseban. Bilo je mnogo radosti u našem domu zbog našeg sina, Percy (imao je malo više od mjesec dana), prvog unuka u porodici.
Moja majka je bila preuzbuđena oko Božića. Dogovorili smo se da ga proslavimo u njenoj kući, udaljenoj 30 minuta autom, u St.Louisu, državi Missouri. Očekivala nas je tačno u 11 ujutro.
Bilo je 9:30 ujutro kada sam dojila Percy-a i čula nečije stope kako se približavaju našem pragu. Nakon kucanja na vrata, čula sam opet korake, a zatim korake koji se udaljavaju. Pretpostavila sam da je u pitanju zakašnjela dostava pa sam pozvala svog muža, Roba, da otvori vrata. ,,Laura’’ – rekao je začuđeno. ,,Na pragu je dijete’’.
,,Dijete koje izvodi smicalice?” – pitala sam. ,,Ne” – rekao je. ,,U pitanju je beba”.
Rob je rekao da će da je unese unutra jer je vani bilo prehladno. Spustila sam Percyja u krevetić i kad sam se okrenula ugledala sam Roba kako u ruci drži sjedalo za auto. U sjedalu je bila beba,u plavoj jaknici, koja me posmatrala. Ja sam bila u stanju šoka. Beba je izgledala starije od Percyja. Činilo mi se da ima između 9 i 18 mjeseci. Izgledala je zdravo i njegovano.
Rob je spustio sjedalo i otišao do prvog komšije, a beba se odmah rasplakala. Meni su proradili instinkti. Podigla sam ga i prinijela sebi i krenula da plačem. ,,Sigurno negdje postoji neko ko te voli. Sigurna sam u to. Ali ako ne postoji, ja ću te voljeti. Sve će biti u redu, obećavam ti.” Prestao je da plače.
Rob se vratio i rekao mi da komšije nisu kod kuće i da je zvao 911. Kada sam čula Roba kako govori: ,,Neko je napustio bebu”, zagrlila sam dječaka još jače i osjetila sam napad bijesa.
Kako je iko mogao da napusti dijete, pogotovo na ovako hladnom vremenu?
Iščekivanje policije bilo je nadrealno. Nisam mogla da se saberem. Bila sam uvjerena da ga majka traži jer je reagovao na nježnost u mom glasu. Ali dio mene se pripremao i na drugačiju situaciju. Počela sam da razmišljam o svojoj ulozi kao njegovateljice.
Deset minuta kasnije, policija je stigla. Ja sam nosila bebu, a Rob je nosio Percyja koji se bio nedavno probudio. Iz kola je izašla žena koju je policajac upitao: ,,Gospođo, je li ovo vaša beba?’’.
Nikada u životu nisam vidjela tu brzinu pokreta. Dotrčala je do mene u sekundi, uzela mi ga je iz ruku i krenula da plače.
Laknulo mi je kada sam vidjela da se vratio tamo gdje pripada. Njih dvoje su otišli u policijsko auto, a Rob i ja smo ušli u kuću da damo izjave. Tada smo saznali šta se zapravo desilo.
Mama i beba žive nekoliko ulica od nas. Nakon što je stavila svog sina u auto, shvatila je da nije zaključala vrata kuće. U tih nekoliko sekundi, tinejdžer je uspio da joj ukrade auto. Kada je shvatio da je na zadnjem sjedištu beba, uspaničio se i ostavio bebu na našem pragu i odvezao se. Jeza me prošla.
Šta da je ostavio bebu ispred prazne kuće ili šta bi bilo da smo već krenuli ka mojoj mami?
Ja sam spisateljica i te noći sam, u nadi da ću pomoći sebi da procesuiram situaciju, napisala status na Fejsbuku o ovom događaju. Ali desilo se upravo suprotno.
Beba na tvom pragu za vrijeme Božića? Zvuči apsurdno. Međutim, post je pročitala majka od bebe i sljedeći dan mi je napisala toplu poruku. I njegova baka se javila: ,,Hvala ti što si mi čuvala unuka na toplom’’.
Nikada više nisam vidjela bebu, ali vidjela sam njegovu majku na sudu zbog slučaja krađe i rekla mi je da je on dobro. Što se tiče tinejdžera, bilo mi ga je žao. I on je bio žrtva, na svoj način.
Godinu dana kasnije, preselili smo u novo naselje. Percy (sada je imao 6 godina) odrastao je slušajući priču o Božiću i bratu kojeg je imao na 20 minuta. Moj otac je sveštenik i on smatra da je to bilo Božićno čudo. Ne znam je li neka viša sila udesila stvari tako da se mi pobrinemo o toj bebi baš na taj dan.
Ali uvijek ću biti srećna što sam taj dan bila kod kuće kada sam čula kucanje na vrata.
Prevela: Iris Janković
