Posebno ako je u pitanju ručni rad.
Upravo zato su Slobodanka Šatara i Sandra Kršev iz Novog Sada, odlučile da spoje ugodno s korisnim i veliku ljubav prema glini koja je godinama bila samo hobi, pretvore u posao, nešto iza čega će stajati svim bićem. I tako je nastao brend Gemini Handmade.
Sa Bobom i Sandrom, razgovarali smo o tome kako su počele, ali i šta nam to lijepo spremaju u budućnosti.
Većinu intervjua sa inspirativnim žena počinjemo istim pitanjem: Ko su Boba i Sandra u tri rečenice?
– Boba i Sandra su prijateljice već dvadesetak godina. Upoznale su nas kćerke u vrtiću, a onda su nas zbližila zajednička interesovanja, muzika, Exit, koncerti, filmovi… i duge šetnje i razgovori kojima nije bivalo kraja i uvek nam je falilo bar još pola sata ;).
Šta je Gemini Handmade i kako je cijela priča nastala?
BOBA: Sandra se bavi keramikom nekoliko godina duže nego ja, stvorila je svoj brend, a onda je počela zajednička priča i u tom smeru… I ljubav prema grnčariji je nešto što nas je čudesno povezalo, jer se kod obe probudila potpuno nezavisno. Pridružila sam joj se, i u našem zajedničkom radu maštale smo o svom kutku, gde ćemo uz stvaranje slušati dobru muziku, ćaskati ili ćutati, i tako je nastao kreativni dvojac koji sad ima svoj mali atelje.
SANDRA: Kod mene je ljubav prema keramici nastala sasvim neočekivano. Jednostavno, i pored redovnog zaposlenja, odjednom sam imala viška vremena kad su deca porasla. Oduvek me je privlačio ručni rad i uvek smo na porodičnim putovanjima obilazili galerije i suvenirnice, gde bih se uvek hvatala za nešto rukom rađeno, originalno i posebno, kao izbor poklona za najbliže.
Krenulo je sve iz hobija, i putovala sam u Beograd jer u Novom Sadu nije bilo radionica gde bih učila.
Koje tehnike rada najčešće koristite i koji vaši artikli su trenutno najpopularniji? Po čemu se baš vaše rukotvorine izdvajaju od ostalih?
BOBA: Grnčarija je veoma ozbiljan zanat, i još uvek istražujemo i tražimo se, i uživamo u tom procesu.
Poseban je osećaj kad otvarate peć i iščekujete da vidite šta ste u stvari stvorili, da li su glazure nakon pečenja onakve kakve ste očekivali da će biti, ili su još čudesnije, ili će vas razočarati.
Iz svega toga, izranjaju predmeti načinjeni s ljubavlju i to čini ih posebnim.
SANDRA: Mene je od starta privlačio točak, ne samo zbog preciznosti izrade, već zbog smirujućeg osećaja dok radite na njemu. Kroz ruke vam klizi parče gline koje oblikujete i nastaje neka lepa vaza, šolja, tanjir… Veoma sam nemirnog duha, a glina me je naučila kako da se smirim i kontrolišem taj svoj nemirni duh. Naravno, volim i tehnike ručne izrade, omiljena mi je tehnika iz kugle.
BOBA: Zasad najviše volim da ručno pravim tanjire, šoljice, kućice, vaze, i da se igram glazurama. To su sve tehnike rada iz ploča i pomoću kalupa. Rad na točku mi je još uvek malo stresan, ali je divan i to me tek čeka.
Šta mislite, koliko u današnje vrijeme ljudi zaista cijene unikatni ručni rad?
-Interesovanje postoji, ljudi su se zasitili industrijskih i jeftinih proizvoda. Budi se želja da imate nešto drugačije, svoje, neobično… Ali smo još uvek iza evropskih i svetskih trendova, mislim da je najveći problem cena.
Koliko je teško u određenim godinama počinjati ispočetka? Šta vam je bio vjetar u leđa i glavni motiv da ostvarite ono što ste naumile?
-Nekako se sve samo nametalo, jedna stvar je vodila drugoj, i tako se stvorio taj divni kutak. Najvažnija je ljubav prema glini, i osećaj da jedva čekate sutra da nešto novo stvorite. I onda mislite da iz tolike pozitivne energije mora izrasti nešto dobro, i zasad je tako.
A imale smo i veliku podršku porodice i prijatelja, valjda su svi osetili koliko smo ispunjene i srećne pa su i sami bili oduševljeni.
Pored toga što imate atelje u kojem izrađujete svoje unikatne predmete, pokrenule ste i radionicu za sve one koji žele naučiti izrađivati predmete od gline? Ko su ljudi koji se najčešće prijavljuju, iz kojih razloga i kakav je odziv?
BOBA: Dolaze nam stvarno divni ljudi, kreativni i interesantni. Grnčarija je lek za dušu, smiruje, deluje terapeutski, sam proces ne trpi nervozu, pa su i polaznici takvi. Spremni da uče i rade, slušaju muziku i uživaju. Mislim da je to osnovni razlog zbog koga nam dolaze – da pobegnu iz realnosti i problema u svet stvaranja. Predmet od sveže gline treba da prođe kroz nekoliko faza obrade – sušenje, biskvitno i glazurno pečenje i glaziranje, sve to traje dve –tri nedelje i zahteva strpljenje. Polako se svi navikavamo da zaustavimo ritam svakodnevice koji nas melje, i učimo se da usporimo sami sebe.
SANDRA: Radionice su nastale i iz želje da se očuvaju stari zanati i da se mladi ljudi edukuju u tom pravcu. Naravno, ima i onih koji se neće prepoznati u svemu ovome i nastaviće da tragaju za svojim idealnim hobijem.
Koliko grnčarija, ili ručni rad uopšte mogu biti korisni u raznim životnim fazama i izazovima, pojasnila nam je i dipl. psihologinja Irena Đumić Jurić-Marjanović, grupno-analitička psihoterapeutkinja, terapeutkinja traume metodom psihodrame.
– Bavljenje grnčarijom svakako može da ima različite pozitivne efekte na naše mentalno zdravlje.
Kao prvo, razvijamo svoju kreativnost i spontanost, što nam donosi zadovoljstvo i opuštenost. Ovaj dio često zanemarimo u odraslom dobu, a neophodan je izvor zadovoljstva i našeg unutrašnjeg „sretnog djeteta“.
Takođe, čim nešto napravimo i imamo gotov proizvod, mi povećavamo svoj osjećaj kompetencije u nekoj oblasti, što nam donosi opet veće zadovoljstvo i pojačava samopouzdanje. Bavljenje grnčarijom može da ima i efekat samo-smirivanja, distrakcije, preusmjeravanja fokusa na neku drugu aktivnost, što nam može pomoći u situacijama kada smo uznemireni, anksiozni ili depresivni i opsjednuto razmišljamo o svom stanju i problemima u kojima se nalazimo
Kako ljudi mogu doći do vaših dekoracija i posuđa?
Pored našeg malog ateljea u Novom Sadu, u Ulici Stevana mokranja 4, imamo FB i Instagram stranu gemini_handmade.ceramics, a oglašavamo se i na komunamarket.rs (prvi handmade online market.
