Poslednja naslovnica američkog izdanja časopisa Vogue ponovo je pokrenula debatu o licemerju u predstavljanju ženskog tela u modnim časopisima.
Obratite pažnju na fotografiju iznad ovog teksta – radi se o naslovnoj strani poslednjeg broja američkog izdanja časopisa Vogue. Ove devojke na plaži su sedam trenutno najpoznatijih modela sa modnih pista i kampanja. Sleva na desno su: Liju Ven, Ešli Grejam, Kendal Džener, Điđi Hadid, Iman Hamam, Adžoa Aboa i Vitorija Ćereti. Sve ovo bi moglo da izgleda kao jedna obična grupna fotografija supermodela, ali nekoliko detalja ju je pretvorilo u jednu od najviše polemisanih naslovnica u poslednjih nekoliko meseci.
1. Zašto Ešli Grejam (druga sleva) rukom prekriva deo svoje noge, a ostale devojke ne?
2. Zašto Ešli Grejam jedina nosi crni šorts, dok ostale devojke nose šarene šortseve?
3. Zašto je ruka Điđi Hadid, plavuše u sredini, toliko ispružena da izgleda kao vanzemaljska?
Odgovori koji su se najčešće mogli čuti su sledeći:
1. Zato što na taj način prikriva obim svoje noge i čini ga sličnijim obimu nogu njenih koleginica.
2. Zato što crno čini da izgleda vitkije i mršavije na fotografijama.
3. Zato što su je verovatno retuširali kako bi mogla da prekrije veći deo stomaka Grejemove i da ga na taj način prikrije.
Ešli Grejam, model koji se ne uklapa, nije nikakva početnica. Počela je da se bavi manekenstvom sa 12 godina, bila je unajmljena od strane modne agencije Ford sa 17 godina, a kada je napunila 18 telo joj se promenilo i tada je postala plus size model (model većih konfekcijskih brojeva). Uvek se branila govoreći da ima „telo prosečne američke žene“ i izjašnjavala se kao „aktivista ženskog tela“.
Forbes ju je 2016. godine izabrao kao jednu od 30 najuticajnijih osoba ispod trideset godina u svetu umetnosti i stila. Sledeće cifre govore u njenu korist – pet naslovnih strana velikih časopisa prethodne godine, zatim 2015. godine je dobila naslovnicu u časopisu Sports Illustrated i zaradila je više od 1,6 miliona dolara od prodaje linije donjeg rublja koju je dizajnirala za kanadsku marku Adition Elle. Razloga de se nađe na ovoj naslovnici nije manjkalo.
Ova mlada dama iz Omahe (Nebraska, SAD) takođe sarađuje sa firmom kupaćih
kostima Swimsuits For All, gde radi kao direktorka kreativnog odeljenja i model linije koja nosi njeno ime. U poslednjoj kampanji, ona nosi šarene kupaće kostime, pokazujući mnogo više kože nego u američkom časopisu i okružena je mršavijim modelima (u belim kupaćim kostimima).
U poređenju sa prvom, ova fotografija ima daleko pozitivniju konotaciju od one koju Ana Vintur prikazuje u časopisu Vogue. Mada, ne zaboravimo da se radi o istoj urednici koja je u dokumentarnom filmu The September Issue izjavila da je „morala da koriguje“ fotografije Dženifer Garner zato što na njima „deluje kao da je trudna“, kao i da ju je kroz šalu napala kako joj je „potrebno retuširanje“ i da bi trebalo da „ide u teretanu“.
FOTO: EL PAIS
Publikacije, i to ne samo one koje se tiču mode, i dalje razvijaju određene „fobije“ od plus size modela, kada treba da se fotografiše lice za naslovnu stranu. Urednici se kriju iza samonametnute diktature fotogeničnosti i straha da ljudi neće potrošiti nekoliko evra više na časopis ako model prvom planu nije mršava žena. Evo nekoliko praktičnih primera koji se stalno ponavljaju u ovakvim slučajevima.
Spasite naslovnicu krupnim kadrom
Adel je u tome ekspert. Brza pretraga svih naslovnica na kojima se ona pojavila kroz čitavu svoju karijeru potvrđuje da se ova sjajna dobitnica pet Gremija za svoj poslednji album uvek slika u krupnom kadru. Na pozitivne reakcije naišla je njena naslovnica za magazin Rolling Stone, sa efektom sveže umivenog lica, ali ipak dosta drugačija od naslovnica drugih zvezda (magazin je poznat po fotografisanju žena za naslovnice bez grudnjaka, ili u majicama na bretele. Dokaze za ovo možete pogledati ovde).
FOTO: EL PAIS
Iz istih razloga, jedna od najkritikovanijih je bila i trostruka naslovnica koju je američko izdanje časopisa Elle pripremilo za specijal Žene televizije 2014. godine. Mindi Keljing je delila prvi plan sa drugim glumicama (Ejmi Poler, Alison Vilijams i Zoe Dešanel), ali se samo ona pojavljuje u krupnom kadru, dok se na fotografijama njenih koleginica vidi celo telo.
FOTO: EL PAIS
Pokrijte je!
Šta se dešava ako se žena „plus veličine“ pojavi na naslovnoj strani zajedno sa drugim ženama?
Najverovatnije je da će, ako se ne pribegne krupnom kadru, izabrati da je pokriju, kao što se desilo sa Ešli Grejam u časpisu Vogue, ili sa naslovnom stranom za Elle na kojoj se našla glimica Melisa MekKarti u novembru 2013. godine. Dok se glumica Šajlin Vudli pojavljuje kupaćem kostimu, a Riz Viterspun u haljini sa izrezom sa strane, glavnu glumicu filma Ghostbusters, Melisu MekKarti su obukli u jedan (fenomenalan) kaput dizajnerke Marine Rinaldi kako bi prikrili njenu figuru, što nije prošlo neprimećeno i izazvalo je snažnu lavinu kritika.
FOTO: EL PAIS
Ono što je sigurno je da bi ovaj strah od objavljivanja slika žena „plus veličina“ mogao da bude neosnovan. Javnost ne reaguje uvek negativno na naslovnice sa modelom ili likom čiji je fizički izgled daleko od striktnih mera tela nametnutih od strane samih časopisa. Barem ne kada to donosi zaradu. Naslovnica na kojoj se našla Adel 2012. godine je bila druga najprodavanija naslovnica časopisa Vogue u Sjedinjenim Američkim Državama (nekih 410.000 primeraka).
Nemamo podatke o broju prodatih časopisa koji nisu specijalizovani za modu, ali možemo da potvrdimo da je obnaženost pevačice Bet Dito na naslovnici časopisa Love 2009. godine bila jedna od najpohvaljenijih i ostavila je najveći utisak. Kejti Grand, tadašnjoj urednici časopisa je to bilo odmah jasno: „Betin izgled ne ističe njene nesavršenosti, već naše… Ona je zadovoljna sobom i svojim izgledom. Zar ne bismo sve želele da se osećamo tako kada se probudimo ujutru?“.
Prevela: Aleksandra Milosavljević
Izvor: iSerbia
