Potreba da se dobije nešto ili mnogo za ništa.
Nešto za ništa dobijamo samo dok smo bebe. Ako imamo sreću da nas rodi dobra majka koju podržava dobar otac, dobićemo bezuslovnu ljubav, a da se od nas ništa ne traži. Zato se takva ljubav i zove bezuslovna.
Kako postajemo sposobni da nešto damo, da budemo dobri, da sednemo na nošu, da poslušamo mamu i tatu, od nas se već nešto traži. Dobri roditelji i dalje pružaju bezuslovnu ljubav, ali imaju i zahteve. Ispunjavanje zahteva nije uslov za ljubav. Dete ispunjava zahteve iz ljubavi prema roditeljima, “za ljubav tati i mami”.
Ako ispunjavamo radošću svoje roditelje, osećamo se uspešnim od rođenja
Tada već dajemo nešto za nešto, iako nismo uslovljeni. Mada, ako bismo na davanje gledali ne kroz to šta radimo, već kroz to da li druga osoba oseća da dobija, onda dajemo roditeljima koji nas vole nešto neprocenjivo vredno dok smo još u stomaku.
Dajemo im osećaj radosti, ispunjenosti, ljubavi. Dajemo im bez namere, samim svojim postojanjem. Osećamo se uspešnim od rođenja.
To osećanje je najveći “kapital” za kasniji uspeh u životu. Bili smo uspešni još dok nismo radili ništa, dok još nismo bili sposobni za bilo kakvu svesnu akciju na ostvarivanju svojih ciljeva.
Naravno da ćemo, kada razvijemo i sposobnost svesne akcije, biti uvereni da smo dobitnici, da imamo ljudima nešto vredno da damo i da svet samo čeka na nas.
Ako želite da vaša deca budu uspešna, stavite taj kapital bezuslovne ljubavi na njihov “životni račun“.
Ako dete ne oseća da ispunjava roditelje, neće imati potrebu da daje
Ako je potreba za bezuslovnom ljubavlju nezadovoljena onda kada joj je vreme, ljudi će je tražiti onda kada joj nije vreme, kada nije realno da se može dobiti nešto za ništa. Ako dete ne oseća da ispunjava roditelje, neće imati potrebu da daje.
Zašto bi čovek davao drugom čoveku nešto što ovog drugog ne ispunjava, a on sam od toga nema neke koristi?
Dete koje ne ispunjava roditelje oseća se neuspešnim. To je njegov prvi neuspeh u životu.
Svi kasniji neuspesi nadovezuju se na prvi kroz rano stečena uverenja o ljudskim odnosima koja se potvrduju ponovo i ponovo, jer ljudi gledaju i vide u realnosti ono što potvrduje njihova uverenja.
Dete koje ne ispunjava roditelje oseća se neuspešnim.
Potreba da se dobije nešto za ništa izvire iz nezadovoljene želje za bezuslovnom ljubavlju. Kažu da „ko nema sreće u ljubavi ima u kocki”. Možda ta izreka potiče iz prepoznavanja ove veze izmedu nezadovoljene želje za ljubavlju i očekivanja da se dobije nešto za ništa.
Osoba kojoj je ova želja zadovoljena ima potrebu da daje, da dobije nešto za nešto, jer se raduje davanju i ispunjavanju potreba druge osobe, grupe kojoj pripada, društva, čovečanstva.
Izvor: Živeti ili životariti, Grupa autora
Preuzeto sa: detinjarije.com
