Što ne čudi s obzirom da joj ni ličnu kartu niste tražili.
Takođe nije istina da vam je rekla da je “došla da se posavetuje jer je dečko uznemirava SMS porukama” jer je on nikada nije uznemiravao na taj način. A sad ono važnije, i molim vas, čitajte pažljivo:
Da je moja sestra ili bilo koja druga žena koja je mesecima i godinama bila žrtva nasilja umesto u policiju otišla u lokalnu cvećaru da prijavi nasilnika verovatno bi dobila makar malo empatije.
Od vas koji bi trebali da budete garant naše sigurnosti nije dobila ni toliko.
Drago mi je da ste barem priznali da je u vašu zgradu ušla devojka koja vam se požalila da je maltretirana. Podsetiću vas – vi niste savetodavni organ, plaćeni ste i data su vam šira ovlašćenja nego bilo kome drugom upravo iz jednog jedinog razloga – da nas štitite i da radite.
Besmisao onoga što ste i sami priznali, a to je da ste žrtvi nasilja nešto savetovali umesto preduzeli jednako je apsurdna kao da ste nekome ko je došao da vam kaže kako se ispred vaše stanice nalazi leš i kilogram kokaina savetovali da zaobiđe kokain jer nije dobar za zdravlje.
Najmanje što ste morali da uradite vašim saopštenjem jeste da uputite izvinjenje i mojoj sestri ali i svim ženama koje su se našle u sličnim situacijama zbog neprofesionalnog i pre svega neljudskog ponašanja vaših službenika.
Umesto toga, dali ste sebi za pravo da je uznemiravate, zovete telefonom, žalite se na “narušavanje ugleda” vaše stanice i govorite kako će sutra opet doći kod vas po pomoć dok vas ja kritikujem (?!)
Uostalom da bi vam neko ugrozio ugled prvo taj ugled morate da imate, a on se ne stiče zbog toga što imate službene značke i pištolje već zato što radite svoj posao. Zato što štitite građane i zato što ljudi znaju da će njihovi problemi kada se vama obrate biti rešeni, a ne uvećani.
Umesto toga, vi ste zloupotrebili nepoznavanje procedura na koja moja sestra nije obavezna, njenu traumu i psiho-fizičko stanje, manipulisali ste njenim strahom i poverenjem koje je do tada imala u vas kao predstavnike institucija.
I ne mislim da ste to uradili da biste zaštitili nasilnika, on vam je JEDNAKO NEVAŽAN kao i žrtva, što naravno nije normalno. Učinili ste to da biste zaštitili svoj stil rada, da ne biste morali bilo šta da preduzmete i da slučajno ne biste preuzeli odgovornost.
O vašim profesionalnim propustima brinuće onaj ko o tome treba da brine, postoje procedure i pravila, ali ja moram da vas pitam nešto kao ljude, kao očeve, majke, sinove, braću i sestre:
Kako ste mogli da vidite pred sobom osobu kojoj očigledno nije dobro, koja je žrtva nasilja i koja od vas traži pomoć jer drugi izlaz ne vidi i da bi povodom svega toga uradite …. NIŠTA!
Kada je izašla iz vaše kancelarije, vaše zgrade, da li ste se zapitali šta će biti sa njom, kako će ona dalje, hoće li se nešto od onoga na šta vam se požalila ponoviti? Niste.
Ne biste ni pomislili.
Niste ni sada pomislili, samo ste se sebično uplašili za svoj komfor jer je slučaj otišao u javnost. Italijanska poslovica kaže da čovek nikada ne treba da propusti priliku da ćuti.
Vašim saopštenjem ste tu priliku propustili.
Preuzeto sa: twitter.com
