Mnoga istraživanja su izdvojila mediteransku ishranu kao najbolju za zdravlje i dugovečnost, jer smanjuje rizik od mnogih oboljenja, od demencije do srčanih bolesti.
Dijeta se zasniva na ishrani koja se sastoji od povrća, zdravih masti poput maslinovog ulja i orašastih plodova i proteina dobijenih iz ribe i pasulja.
Iako je prvi put opisana 1960-ih, postala je popularna tokom 1990-ih uz pomoć Sare Ber Sinot predsednice „Oldways“, neprofitne organizacije za ishranu, zajedno sa istraživačima sa Harvarda.
DailyMail je razgovarao sa Sarom o tome šta jede u toku dana.
Doručak
Sara preporučuje da umesto mesa koristite proteine poput punomasnog grčkog jogurta.
Kada osmišljava svoj doručak, ona gleda da ispuni osnovne principe Mediteranske dijete – on treba da se sastoji od celih žitarica, voća, proteina u obliku oraha ili badema, jogurta, tvrdo kuvanih jaja, mleka sa niskim sadržajem masti ili mleka od orašastih plodova ili kajgane.
„Danas sam jela tost od celog zrna sa džemom“, rekla je Sara, dodajući: „I kafu. Volim kafu. Još jedna dobra opcija je tradicionalni doručak u Španiji – tostirani hleb od celog zrna sa namazom od paradajza i malo maslinovog ulja.“
Ručak
Mediteranska ishrana je zamišljena da bude prijatna i jednostavna – napunite kuhinju povrćem i voćem, smanjite unos mesa i nemojte se plašiti da uključite masti, posebno ekstra devičansko maslinovo ulje, orašaste plodove, kikiriki, masline i avokado.
„Danas sam jela humus sa šargarepom i hlebom od celog zrna, poznato i kao meze tanjir. Meze tanjir je osnovno jelo u istočnomediteranskoj ishrani i sastoji se od malih, slanih grickalica kao što su humus, feta sir i masline, i to se često služi uz čašu crnog vina, za razliku od tradicionalnih španskih tapasa“, otkrila je Sara.
Lisnato povrće, uključujući rukolu, spanać i zeleniš upareno sa seckanim povrćem i orašastim plodovima prelivenim sirćetom, može biti jaka osnova za mediteranski ručak.
Večera
Sara je otkrila i šta je jela za večeru dan pre intervjua.
„Napravila sam lososa – smernice o mediteranskoj ishrani predlažu da jedemo ribu ili morske plodove dva puta nedeljno. Napravila sam i salatu koja je imala faro i spanać. Dodala sam i sir, uvek treba malo masnoće. Zatim, začinsko bilje vlašac i nanu, na sve to sam dodala limunov sok, maslinovo ulje i malo kima. Može se jesti toplo, može se jesti hladno. Može se sačuvati za ručak.“
Za desert, ona preporučuje da posegnete za svežim voćem.
Umesto da propisuje striktno ograničenje porcija, mediteranska dijeta daje preporuke koje treba da budu prilagođene dnevnim potrebama pojedinca za kalorijama na osnovu njegovog telesnog sastava i aktivnosti.
„Što se tiče veličine porcije, logično je da će velika osoba jesti više, a takođe dosta toga zavisi i od toga koliko ste aktivni“, kaže Sara.
Dijeta takođe omogućava skromnu količinu crnog vina uz večeru – jednu čašu za žene i jednu do dve za muškarce.
Crveno vino je bogato antioksidansima zvanim polifenoli, esencijalnim prirodnim jedinjenjima koja sprečavaju oštećenje ćelija koje mogu dovesti do infekcije i upale.
Izvor: zadovoljna.rs
