Kada su ušle u postupak vantelesne oplodnje, Danijela Jakšić i Tijana Prizrenac Nedeljković nadale su se proširenju porodice, ali ih je, na žalost, zadesilo upravo suprotno.
Ostale su bez muževa. One i dalje imaju samo jednu želju – da se ostvare kao majke, ali je sistem takav da im ne dozvoljava da iskoriste svoje zamrznute embrione.
Naime, Zakon o biomedicinsko potpomognutoj oplodnji iz 2018. godini nije predvideo šta se dešava u slučaju da tokom postupka vantelesne oplodnje jedan od partnera premine, a za sve procedure u postupku potrebni su potpisi oba partnera, što, na žalost, u slučaju ove dve žene nije moguće.
“Suprug je preminuo, ja sam nastavila sama tamo gde smo stali nas dvoje, ali…”
Danijela Jakšić i njen suprug su se pet godina borili za potomstvo. Nakon njegove smrti, plaćajući čuvanje embriona – kupuje vreme.
– Suprug i ja nismo mogli prirodnim putem da se ostvarimo kao roditelji, zato smo se odlučili za vantelesnu. Pet godina smo bili u procesu. Mi smo kao bračni par došli da se ostvarimo kao roditelji. Suprug je preminuo, ja sam nastavila sama tamo gde smo stali nas dvoje.
Međutim, kada sam otišla na kliniku, rečeno mi je da ne mogu to da radim, da zakon brani da mi se vrate embrioni. Na moje pitanje o kom zakonu se govori, jer nismo bili obavešteni o tome, naišla sam na ćutanje. Rečeno mi je da se obratim Upravi za biomedicinu. Rečeno mi je da je šansa da mi se vrate embrioni jedan posto – priča Danijela Jakšić.
Danijela Jakšić je ostala udovica, sada mora da prolazi novu agoniju
Danijela kaže da će se boriti za svoje embrione, i da uprkos agoniji koju doživljava, da želi da veruje da će joj se “sve dobro završiti po nju”.
– Otišla sam na kliniku sa nadom i šansom, da ostvarim svoju i suprugovu želju, sa tom emocijom sam ušla na kliniku, a izašla sam sa agonijom da to neko želi da spali. Nije mi jasno zašto. Doći do tih embriona je muka i velika borba, prolazi se kroz emotivno specifičnu situaciju.
Moj cilj je da se borim do kraja i iz sve snage potrudim da mi se embrioni vrate. Meni pripadaju i ne postoji nijedan logični razlog za suprotno, i da se spale. Čemu onda svi potpisi na klinici ako to sada ne važi. Sve bruji o natalitetu, evo ja želim da doprinesem natalitetu – ispričala je Danijela Jakšić gostujući na Prva TV, dodajući da želi da veruje da će ovo dobro da se završi.
“Ovo je trauma za mene”
I Tijana Prizrenac Nedeljković prolazi istu agoniju. I ona je udovica koja želi da se ostvari kao majka sa embrionima koji su nastali u procesu veštačke oplodnje dok joj je suprug još bio živ.
Uprkos tome što je njen suprug u testamentu ostavio genetski materijal, Tijana ni tako ne može da dobije svoje embrione.
Tijana Prizrenac Nedeljković: “Ovo je trauma za mene”
– Moj suprug je bio onkološki pacijent. Iznenada je dobio leukemiju koja ga je ubila kroz 20 dana, umro je pre embriotransfera. Klinika je znala za njegovu istoriju bolesti. Zahvaljujući suprugu, napravili smo testament gde se on izjašnjava da mi ostavlja genetski materijal, da mogu da nastavim dalje sa tim.
Svesna sam gde živim i kako se sporo odvijaju stvari, ali ja imam rok do sledeće godine da nešto uradim. Mi u Zakonu imamo vremensku odredbu od pet godina čuvanja embriona. Ovo traje već četiri godine, što više pričam o tome, sve više shvatam da je ovo trauma za mene – iskrena je Tijana.
Preuzeto sa: blic.rs
