Određene činjenice spajaju dvije generacije i čine ih znatno drugačijima od njihovih prethodnika.
Stalo im je do socijalnih politika, bitna im je sloboda govora i edukacija, društveno su odgovorni.
Koliko je teško bilo biti žena pre samo koju deceniju do toga da li su muškarci danas diskriminisaniji u odnosu na određene privilegije koje uživaju žene, pitanja su koja muče svaku generaciju.
Međutim, na pitanje da li je danas, možda, lakše biti žena, a teže muškarac, Elena Camilli, studentkinja Fakulteta političkih nauka u Milanu, koja pripada generaciji Z, kaže da žene još nisu ravnopravne sa muškarcima, ali da su u nekim stavovima preterale.
“Danas se za svaki stav koji je drugačiji i koji nije u liniji sa ženskim pravima, kaže da je antifeministički. To što su žene danas nezavisnije u odnosu na pre 30 ili 40 godina, ne znači da im je to u svim oblastima života donelo koristi”, smatra Camilli.
S druge strane, njena koleginica Katarina Gočevski smatra da žene još nisu ravnopravne i da se za to treba boriti.
Sa mišljenjem da privilegije koje danas uživaju žene ne znače da im je život zbog toga olakšan, slaže se veliki broj pripadnika mladih, takozvanih pripadnika generacije Z, što je trend koji pokazuje izveštaj agencije Ipsos za istraživanja tržišta i javnog mnjenja iz Pariza.
Jesu li muškarci diskriminisani?
Prema istraživanju te agencije, koje je sprovedeno na Globalnom Institutu za žensko liderstvo u Londonu (Global Institute for Women’s Leadership at King’s College London), ukupno 60 odsto mladih iz generacije Z, koji dolaze iz 31 zemlje, misli da su žene otišle predaleko u promovisanju svojih prava i da su muškarci diskriminisani.
Među ispitanicima, naravno, veći je procenat muškaraca koji su takvog mišljenja, a među njima veliki broj njih veruje da je potrebno vratiti se narodnim običajima i tradicionalnim vrednostima te da treba primenjivati moral koji nalaže religija i njihova verska zajednica.
Iako su u svoje vreme težili rušenju tradicionalnih vrednosti, sličnog su mišljenja, nešto više žena nego muškaraca, danas i milenijalci, ljudi rođeni između 1981. i 1996. godine. Njih prate njihovi roditelji, generacija X.
Rodna ravnopravnost je potrebna, ali se pogrešno tumači
Posmatrajući mlađe generacije, veća je verovatnoća da će da postoji razlika u mišljenju između muškaraca i žena, nego kod starijih generacija, koje su uglavnom više usklađene kada je reč o rodnoj ravnopravnosti. U mišljenju da je muškarac koji ostaje kod kuće da brine o svojoj deci “manje muškarac”, 10 odsto žena i 11 odsto muškaraca pripadnika iz generacije X se slaže sa ovom tvrdnjom, dok među pripadnicima različitih polova generacije Z postoji veliki jaz u mišljenju.
Gotovo trećina, odnosno 31 odsto mladih muškaraca smatra da treba da se zna ko je “gazda u kući” u odnosu na pripadnice slabijeg pola koje, ipak, smatraju da se žene još nisu izborile za sva svoja prava.
Andrea Gabanelli, student komunikacije i marketinga iz Milana veruje da je rodna ravnopravnost potrebna, ali često se dešava da se njom manipuliše i da služi kao sredstvo za napad. Kako kaže, među njegovim drugovima postoji stav da je potrebno vratiti se starijem načinu života, što ne znači da žene treba da budu potlačene.
U tom gradu nedavno je otvoren klub za muškrace “The Brave Boys Club” (Klub hrabrih dečaka) u kojima muškarci koji se osećaju nesigurno u odnosu na slabiji pol, dolaze na seanse jedanput nedeljno.
Fabio Paracchini, osnivač ovog kluba kaže da potreba za takvim okupljanjima nastaje zbog činjenice da je sve više mladih muškaraca koji ne mogu da prevaziđu određene stereotipe i uverenja koje društvo nameće.
Terapije su grupne i besplatne, a klijenti su muškarci svih generacija, ali većina njih starosti od 30 do 40 godina.
Formiranje stavova na društvenim mrežama
Španski sociolog Manuel Castells govorio je da čovek veruje u ono u šta želi da veruje. Tu njegovu teoriju danas potvrđuju uverenja mladih formirana na društvenim mrežama i platformama koje su sredstva za sticanje znanja i formiranje njihovih stavova, često i pogrešnih. Za razliku od generacije Z, njihovi prethodnici tj. milenijalci se putem interneta samo informišu.
Dok su za tu generaciju koja danas ima više od 40 godina i koja je htela sve, odmah i sada, stare vrednosti kao što su poštovanje autoriteta, lojalnost i posvećenost, finansijski konzervativizam, dugoročno planiranje, sve više gubili na ceni, Generacija Z u želji da uspostavi narušenu sigurnost, vraća se nečemu što je poznato, kao što su posao iz snova, brak i porodica.
Rast takvog trenda posebno je zabeležen posle pandemije te ratova koji su usledili. Trend koji se sve više širi, zahvaljujući društvenim mrežama i platformama, ipak, zabrinjava stručnjake zbog pojave i popularnosti pojedinaca influensera, među kojima su i ženomrsci, koji na društvenim mrežama šire svoje konzervativne stavove.
Takođe, veoma popularne su takozvane “trad žene” koje pozivaju mlade devojke da se vrate tradiciji i brinu o domaćinstvu. Poznate su na TikToku, društvenoj mreži koju, pored Instagrama, Generacija Z najviše koristi.
Iako milenijalci i generacija Z nastaju sa različitim razmišljanjima i stavovima, ipak ih određene činjenice spajaju i čine znatno drugačijima od njihovih prethodnika. Stalo im je do socijalnih politika, bitna im je sloboda govora i edukacija, društveno su odgovorni. Zato je važno razumeti ih, jer svakako teže promenama u društvu.
