Dženad Džino na društvenim mrežama podijelio je priču o tri heroja iz Donje Jablanice koji su u kobnoj noći kada je bujica nosila sve pred sobom spašavali živote svojim komšijama.
Naime, Dženad je danas otišao u Donju Jablanicu, gdje je kako kaže sreo svog prijatelja, kojem se na licu vidi strah, tuga i bol.
U nastavku vam prenosimo njegovu objavu na društvenim mrežama:
“Jutros u Donjoj Jablanici sretnem prijatelja.. Vidim živ i zdrav. Na licu se vidi strah, tuga i bol. Pozdravimo se, upitamo i stanem, ne znam šta da ga upitam, a da mu ne nanesem neku bol i otežam situaciju.
Znamo se čitav život iako je stariji od mene 10 i više godina.
Gledamo se i poče da mi priča. Dženo, tu noć u 01.00 sam slušao silinu kiše koja je tad padala, nisam mogao zaspati sjedio sam na krevetu i ćutao. Oko 02.00 čuo sam kamenje koje ide kroz kanal pored kuće, ali to se nekad i prije znalo desiti pa nisam obraćao pažnju puno na to. Nakon deset minuta začuo se ogroman tutanj. Pogledao sam kroz prozor sobe i vidio da čitavo brdo ide na našu kuću. Od straha sam zavriskao. Potrčao prema drugom dijelu kuće i sa balkona vidim komšije koje izlaze iz kuće, a u kojoj je već do pola blato, voda, drveće… U tom trenutku sam pao u nesvijest, ne znam koliko sam ležao….
Budim se, vidim da ležim između kreveta i prozora.. Čujem zvuk lopate, podižem se ugledam brata kako lopatom gura zemlju, oko kuće mi se sve čini bijelo i pitam ga kad je pao snijeg. Govori mi vidiš da nema kuća oko nas… Okrenuo sam se, pogledao i počeo povraćati… Kad sam malo došao sebi počeli smo spasavati komšije… U tom trenutku je počeo plakati, a ja sam pokušao da suzdržim suze koliko sam mogao… Znaš li Dženo šta me najviše boli? Pitam ga šta druže? Niko ne spomenu Zilhu, konobara, momka koji je pred mojim očima spasio deset ljudi, trudnicu je on našao… Zilho, Keno i Gera…
To su tri heroja za koje još nisam pročitao nigdje ništa. Od njih nećeš čuti ništa niti će ti pričati niti će pred kamere ali molim te da ovo napišeš da ljudi znaju za njih.. Spasili su čitav komšiluk i sve ovdje iz ovih kuća…
Iznad kuće stajala su tri čovjeka iz Donje Jablanice koja su slušajući naš razgovor potvrđivala sve što mi prijatelj govori i kroz plač hvalili ova tri hrabra lava kako ih samo nazvaše iz Donje Jablanice. To su ti Dženo naši lavovi.
Zilhad Bajramović, Nermin Begović Gera, Japanac Edin… Dragi moj momci, kapa vam do poda mada znam da ste samo radili onako kako su vas kući i odgajali, a to je da se pomogne uvijek i vazda ko je u nevolji.
Da ste živi i zdravi stotinu godina”.
