Kada je o sedmoj umetnosti reč, definitivno znamo koji su to najbolji filmovi godine – Anora, Seana Bakera, koji je pobrao odlične kritike i osvojio Zlatnu palmu, kao i The Substance Coralie Fargeat, koji je očarao publiku i postao iconic na društvenim mrežama.
Ovo su filmovi godine zato što ih povezuje promišljen, originalan scenario, fantastični glumački performansi, pametan, često i apsurdni humor, ali i autentičan rediteljski pečat. Žanrovski, oba filma su potpuno različita, a priče koje pripovedaju ostavljaju snažan utisak, dugo nakon što se svetla u bioskopskoj dvorani upale.
Anora (Mikey Madison) je plesačica u striptiz klubu iz Bruklina, koja dobija priliku da živi bajku o Pepeljugi, kada upozna i uda se za sina ruskog oligarha. Kada vesti stignu do Rusije, njena bajka je ugrožena, jer roditelji kreću u Njujork da ponište brak.
U filmu The Substance, Elisabeth Sparkle (Demi Moore), poznata po emisiji aerobika, suočava se sa razornim udarcem na svoj 50. rođendan jer je njen šef otpušta. Istovremeno, misteriozna laboratorija joj nudi supstancu koja obećava da će je transformisati u poboljšanu verziju nje same.
Razlike između ova dva filma su očigledne, ali sličnosti su ono što je veoma zanimljivo – i što nas možda opominje o stvarnosti(ma) koje živimo. Šta nam poručuju?
FILMOVI GODINE I HOROR ŽENSKOG ISKUSTVA
Filmovi godine Anora, kao i The Substance, u fokusu imaju dva aspekta koja oduvek definišu i određuju položaj žena: lepota i seksualnost. Junakinje ovih priča istovremeno koriste svoje telo i izgled kako bi pridobile finansijsku sigurnost i slavu, ali to postaje, nažalost, i rušilački element njihovih identiteta.
Dok Anora ulazi u biznis odnos u kojem je plaćena da bude seksi devojka tinejdžera i biva eksploatisana kako od strane njega, tako i od strane vlasnika kluba u kojem radi i mnogih drugih muškaraca, Elisabeth je svoju karijeru izgradila zahvaljujući onome što nazivamo male gaze, pri čemu su njeno telo i umeće eksploatisano od strane velike TV mreže. Kada žensko telo postaje proizvod i unapred ima cenu (koja vremenom opada) posledice su razorne.
Utoliko je vrednija toplina filma Anora, u kojem je surovi život radnica u noćnom klubu prikazan humanistički, kroz trenutke solidarnosti koje dele. Ali, uprkos tome, posle filma ostaje gorak ukus u ustima i praznina, koju osećamo i kada Anora skine svoju seksi odeću i izgleda kao svaka druga umorna mlada devojka koja se vraća s posla u svoj mali, jeftini, bučni stan.
S druge strane, haotično i stravično rastapanje sveta Elisabeth Sparkle kada odluči da uzme “supstancu” nije moglo bolje da dočara njenu duboku mržnju prema sebi i suštinski gubitak samopoštovanja, nešto što je veoma poznato gotovo svakoj ženi na ovoj planeti, koja je u nekom trenutku života prezirala svoj odraz u ogledalu, želeći da iskoči iz svoje kože.
To je jedinstveni horor ženskog iskustva – osećaj ništavila i samoprezir koji nastaju kada se vrednost veže za telo i komodifikuje. Šta ostaje unutra? Ni u kom slučaju ove junakinje nisu “prazna ljuštura”, već baš naprotiv, ovi filmovi godine nam prikazuju kompleksnost, borbe i stradanja koja i mi delimo sa njima, a koja su duboko simptomatična za vreme u kojem živimo.
BORBA PROTIV (NAMETNUTE) REALNOSTI
Filmovi godine Anora i The Substance rezonuju sa publikom i zbog prikazivanja sveta u kojem je stvarnost podeljena na ono što zapravo živimo i na privid koji stvaramo. Od odeće do načina izražavanja, Anora i Elizabeth Sparkle moraju da postanu ( i ostanu) ono što je poželjno u očima “klijenata”. Ali i više od toga, one se bune protiv stvarnosti koja im je nametnuta.
Anora odlučuje da preduzme sve što može kako bi odbranila svoju fantaziju o lagodnom životu supruge oligarha, dok se Elizabeth bukvalno razdvaja i žrtvuje svoje telo kako bi dobila još jednu šansu da bude TV zvezda kojoj se dive. Mi sve vreme znamo da se happy end neće desiti i da Anora ne može da izbegne obeležje posla kojim se bavi, dok Elizabeth ne može da izbegne samouništenje.
View this post on Instagram
Anora nam razotkriva kako posmatramo jedni druge i koliko su mnogi naši odnosi zapravo transakcije, dok nam The Substance prikazuje kako posmatramo same sebe i u odnosu na šta merimo našu sopstvenu vrednost.
U svetu celebrity kulture, u kojem se od ličnosti pravi brend i u kojem moramo da damo veliki deo sebe poslu kojim se bavimo, to su važna pitanja o kojima treba razmišljati. Na kraju, čini se da i Anora, kao i Elizabeth Sparkle, žele isto: da budu vredne ljubavi. Zato ključno pitanje ostaje: kolika mora biti ta vrednost?
