Dve godine od masovnog ubistva u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar” u Beogradu ostala su pitanja bez odgovora i duboko osećanje porodica žrtava da nezapamćeni zločin nije dobio epilog.
Iako je krivični postupak završen osuđujućim presudama, dečaku koji ubio drugove i čuvara škole nije suđeno.
Pucajući iz očevog pištolja, 13-godišnji K.K. ubio je devetoro đaka i čuvara, i ranio još petoro učenika i nastavnicu istorije 3. maja 2023.
Pošto je imao manje od 14 godine, K.K. nije mogao krivično da odgovara i prethodne dve godine je u psihijatarskoj ustanovi.
Sudilo se njegovim roditeljima, Vladimiru i Miljani Kecmanović, koji su osuđeni na ukupno 17 i po godina zatvora, između ostalog zbog zanemarivanja deteta i dela protiv opšte sigurnosti.
„Najveći zločin u mirnodopskoj Srbiji, a po svoj prilici, najveći i na svetu, gledajući godine počinioca, nema epilog i nema načina da neko odgovara za njega.
„Neverovatno je da u društvu nije pokrenuta tema o načinima da dođe do izmena Krivičnog zakona” da se snizi starosna granica za krivičnu odgovornost maloletnika, kaže Miljana Martinović, majka stradale učenice Katarine, za BBC na srpskom.
Katarina je 3. maja ubijena zajedno sa Anom Božović, Sofijom Negić, Marom Anđelković, Andrijom Čikićem, Bojanom Asović, Angelinom Aćimović, Emom Kobiljski, Adrianom Dukić i čuvarom Draganom Vlahovićem.
„Pravno gledano, dobijene su gotovo maksimalne kazne.
„Ali niko ne može da bude zadovoljan jer se nije sudilo za masovno ubistvo.
„Treći maj je i izuzetno složen događaj, koji ne zavisi samo od patologije jedne porodice, već verovatno seže mnogo dublje u institucionalne i sistemske probleme ovog društva ”, kaže advokat porodica žrtava Ognjen Božović za BBC na srpskom.
„Kako se dođe do toga da nastane trinaestogodišnji masovni ubica i kako je moguće da se tako nešto desi u osnovnoj školi – nisam siguran da ćemo te odgovore dobiti”, govori.
Presuda protiv roditelja je prvostepena i čeka se odluka Apelacionog suda po žalbi branilaca.
„Ne postoji krivična odgovornost roditelja i to je odbrana dokazala na sudu”, kaže Borivoje Borović, jedan od zastupnika Vladimira i Miljane Kecmanović, za BBC na srpskom.
„Desio se strašan zločin, koji niko ne osporava, ali ako smo su sudu, onda se bavimo pravom i činjenicama.”
Tvrdi i da je osuđujuća presuda doneta pod pritiskom javnosti i vlasti.
Zbog zločina u Ribnikaru, vodi se i više parničnih postupaka, od kojih je jedan okončan utvrđivanjem odgovornosti roditelja K.K. i škole.
Pre masovnog ubistva, škola nije postupila u skladu sa „dužnom profesionalnom pažnjom” i nezakonito je organizovano dežurstvo učenika, saopštio je Viši sud.
Ova odluka je važna, ali utvrđena odgovornost ne treba da ostane samo na papiru, već bi trebalo da je prihvati i kolektiv škole i bivša direktorka, što se nije desilo, kaže Miljana Martinović.
„Kada roditelji ubijenih kažu da 3. maj i dalje traje, nemamo nameru da bilo koga u društvu opominjemo da se oseća loše, već želimo da kažemo da okolnosti koje su dovele do 3. maja i dalje postoje”, govori.
Godina suđenja
Oko 11 meseci tokom kojih je 2024. godine trajalo suđenje roditeljima K.K., Miljana Martinović opisuje kao „veliko mrcvarenje porodica”.
„Bila je naša odluka da prisustvujemo ročištima. To je bio jedini prostor gde smo se nadali da ćemo dobiti odgovore koji su nam potrebni, jer su roditelji odbili da daju iskaz u parnici.
„Na kraju nam nije bilo dozvoljeno da postavimo sva pitanja, što je bilo duboko povređujuće”, kaže.
Ona i drugi roditelji vode još mnoge pravne borbe.
Podneli su krivičnu prijavu protiv pojedinih zaposlenih u školi, ali i protiv Veselina Milića, šefa beogradske policije, i NN lica, zbog pokazivanja spiska dece u javnosti, koje je maloletni K.K. želeo da ubije.
Nijedna od njih još nije došla do suđenja.
Zbog medijskog izveštavanja i grubog kršenja novinarskih kodeksa, pokrenuti su parnični postupci protiv više medija, među kojima je samo jedan okončan.
„Tokom prvih šest meseci od zločina, senzacionalistički se izveštavalo, uz stavljanje počinioca u prvi plan.
„Predstavljen je kao žrtva nečijeg ponašanje, a deca sa spiska su bila ta koja su označena kao povod za njegov čin.
„I zbog tog narativa, sva deca su postala žrtva, i deca koja su preživela, a najviše ubijena”, kaže Miljana Martinović.
Iz dana koje je provela na sudu zaključuje da oštećeni skoro da „nemaju nikakva prava”.
„Ne postoji služba u sudu koja priprema osobu za ceo postupak, retraumatizaciju, koja objašnjava i pomaže oštećenoj strani da sazna prava.
„Razumski je očekivati da kada se čita presuda, nama, traumatizovanim, očajnim ljudima, bude ponuđena bar voda”, govori o danu kada je krajem decembra 2024. pročitana presuda.
Koje su kazne dosuđene?
Otac dečaka, Vladimir Kecmanović, uhapšen 3. maja 2023, osuđen je na 14 godina zatvora i šest meseci, za krivična dela zanemarivanje deteta i teško delo protiv opšte sigurnosti.
Majka Miljana Kecmanović, koja je na slobodi, osuđena je na kaznu od tri godine zatvora zbog zanemarivanja deteta i za nedozvoljeno držanje municije.
Ovaj postupak je „vođen pod velikim pritiskom”, jer je „država htela da pokaže da nema nikakve greške i odgovornosti u organizovanju školske nastave i da zločin nema veze sa društvenim prilikama”, kaže advokat Borivoje Borović.
„Državi nije stalo da spreči nasilje, ono se promoviše i kroz medije i ljude iz političkog vrha”, kaže.
Na godinu i tri meseca zatvora osuđen je i Nemanja Marinković, instruktor streljane u kojoj je dečak učio da puca.
Ratko Ivanović, vlasnik streljanje, sklopio je sporazum o priznanju krivice.
Osuđen je na kućni pritvor od pet meseci zbog davanja lažnog iskaza, pošto je ranije rekao da nije video dečaka da vežba u streljani.
‘Sistem jeste zakazao’
Odmah posle masovnog zločina, predstavnici vlasti više puta su ponovili da „sistem nije zakazao” i da „život ide dalje”
„Da život ide dalje je nepobitna činjenica, ali to ne podrazumeva da se ne zastane i ne proceni na koji način treba da se brine o deci i održi zajednica”, kaže Miljana Martinović.
U parničnom postupku, koji je vođen protiv roditelja dečaka i osnovne škole, utvrđeno je da postoji odgovornost bar jednog dela tog sistema – obrazovne ustanove.
Time, međutim, nije stavljena tačka, kaže advokat Božović.
„Ne verujem da je ovde završena priča. Treba da se preispita svačija odgovornost.
„Ne mogu da se pomirim sa izjavom koja je data 3. maja da sistem nije zakazao.
„Sistem je debelo zakazao”, kaže.
Roditelji žrtava prethodnih meseci su ukazivali da su potrebne izmene Krivičnog zakona, ali i propisa o oružju i streljanama.
„Treba da se na pravi način pristupi i izdavanju dozvola za oružje i da se promeni odnos prema oružju tako da se ne promoviše”, kaže Miljana Martinović.
Ali potrebno je i da svako krene od sebe.
„Treba da govorimo i o vršnjačkom nasilju, ali time se problem spušta na decu, koja nisu postala takva sama od sebe.
„Treba da imamo mnogo više ogledala za nas odrasle.”
