Konzumacija alkohola je široko rasprostranjena i društveno prihvatljiva kao deo naše kulture, pa razgovori između tinejdžera (koji teže nezavisnosti) i roditelja, čija se uloga postepeno menja kako dete raste, predstavljaju izazov.
Konzumiranje alkohola je često povezano sa proslavama i zabavom, pa tinejdžeri ne vide da on može biti opasan po njih. Prema istraživanju koje je sprovela OECD 2019. godine, 36% tinejdžera uzrasta 15-16 godina se bar jednom napilo (tj. popilo pet ili više pića za vreme jednog izlaska) tokom poslednjih mesec dana u našoj zemlji. U Evropi je prosek sličan, veći u zemljama gde je alkohol u slobodnoj prodaji i granica pomerena na 16 godina (Danska), a najmanja zastupljenost konzumacije alkohola kod tinejdžera je u zemljama sa strogom politikom prodaje i reklamiranja alkoholnih pića koncentracije preko 3,5%, kao što su Island, Norveška i Švedska. U Srbiji tinejdžeri piju malo više u odnosu na tinejdžerke, dok u polovini evropskih zemalja devojke piju više.
Alkohol je psihoaktivna supstanca, depresor, što znači da usporava funkcije centralnog nervnog sistema i sprečava da neke od „poruka“ dopru u mozak. To praktično znači da alkohol utiče na rasuđivanje, emocije, kretanje, vid i sluh. Na poseban način alkohol deluje na mozak dece i tinejdžera u odnosu na odrasle jer se prednji režanj mozga i dalje razvija do kraja adolescencije. Prerana i preterana konzumacija u ranom uzrastu mogu uticati na dalji razvoj, kao i na češću pojavu alkoholizma u ranijem životnom dobu.
Eksperimentisanje sa alkoholom je često kod tinejdžera. Oni su radoznali, misle da ih alkohol opušta i smanjuje uznemirenost, da se bolje uklapaju u društvo, izgledaju starije, neki ispituju svoje granice, drugi misle da će primetiti „kada im je dosta“, treći misle da količina koju mogu da podnesu zavisi od njihove visine i telesne mase. Istina je da je njihov mozak osetljiviji, da što više piju teže rasuđuju šta je ispravno a šta nije, izgledaju glupo i rade stvari kojih se kasnije stide, lakše ulaze u opasne situacije u kojima mogu da se povrede ili uđu u neželjene i nezaštićene seksualne odnose. Kako neko podnosi alkohol zavisi od genetske predispozicije, tj. od količine enzima u jetri koji prerađuje alkohol, pa zato iste popijene količine ne deluju isto na svaku osobu. Takođe, osobe koje su impulsivne, češće se napijaju ne razmišljajući o posledicama.
Neki roditelji dozvoljavaju deci da piju alkohol kod kuće misleći da će ih time proći želja da ga piju van kuće, ali su u zabludi: istraživanja su pokazala da ta deca, kako rastu konzumiraju sve više i više alkohola i van kuće i češće se napijaju.
Roditelji često misle da tinejdžerima ne vredi govoriti, ali, verovali ili ne, 80% tinejdžera očekuje da roditelji sa njima razgovaraju o konzumiranju alkohola. Zato je važno da roditelji postavite granice i balansiraju između discipline i podrške svojoj deci.
Tinejdžeri koji misle da će njihovi roditelji biti vrlo uznemireni ako se oni napiju, ređe to rade, što stavlja akcenat na dobru komunikaciju između dece i roditelja.
Važno je izneti deci svoje brige, kao i da oni kažu koje su njihove u vezi alkohola. Evo šta treba da uradite:
Rano postavite granice i očekivanja u vezi konzumacije alkohola i budite u tome istrajni.
Naučite tinejdžere strategijama kako da se odupru pritiscima drugih vršnjaka: „Trener nam je zabranio da pijemo“, „Roditelju uskoro dolaze po mene“ ili „Ne smem više da pijem jer neću izaći tri meseca“ su nekada dovoljne da pritisak prestane.
Razgovarajte s drugim roditeljima u vezi toga gde tinejdžeri izlaze i šta rade da bi ih zaštitili.
Ne zaboravite da deca oponašaju svoje roditelje, pa budite svojoj deci model za odgovorno konzumiranje alkohola.
