Ime pevačice narodne muzike Snežane Đurišić našlo se u udžbeniku Muzičke kulture za 8. razred osnovne škole izdavačke kuće Data Status, u lekciji posvećenoj novoj narodnoj pesmi. Povod je bila numera „Odakle si, sele“, čiji je autor i kompozitor Radojka Živković, a koju je Đurišić proslavila. Pevačica nije krila ponos, ističući kako je izuzetno počastvovana što se njeno ime našlo pred mladima koji tek oblikuju svoj muzički ukus.
Sama lekcija sadrži kratak biografski prikaz pevačice – da pevanjem počela da se bavi od devete godine, da je studirala na Fakultetu muzičke umetnosti i da ima status istaknutog umetnika Republike Srbije. Udžbenik navodi da je njen doprinos razvoju narodne muzike višestruk: od trajnih snimaka izvornih pesama za arhiv Radio Beograda, pažljivog izbora novokomponovanih pesama, do edukacije mladih u ulozi vokalnog pedagoga i člana žirija takmičenja. Negativne reakcije dela javnosti izazvalo je, međutim, to što je Snežani Đurišić posvećena gotovo trećina stranice – što je za mnoge prevazišlo okvire same lekcije.
Autorke udžbenika, dr Sonja Marinković i dr Slavica Stefanović, bivše profesorke Fakulteta muzičkih umetnosti u Beogradu, objasnile su za Danas da je Đurišić izabrana jer je najviše doprinela popularizaciji pesme koja se obrađuje, te da poseduje potrebne glasovne kvalitete da učenicima bude pozitivan uzor. „Lekcija sadrži i druga objašnjenja, te je svako izvlačenje iz konteksta zloupotreba“, naglasile su autorke, dodajući da udžbenik pominje i mnoge druge autore i izvođače popularne muzike jer tako nalaže nastavni plan i program.
Pominjanje Đurišić nije sporno ni Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV), koji je udžbenik odobrio 2025. godine. Iz ZUOV-a pojašnjavaju da je pesma „Odakle si, sele“ data kao primer kompozicija koje su narodne, ali imaju poznatog autora, te da je uz notni tekst prirodno objasniti nešto o izvođaču. Ističu i da udžbenici muzičke kulture za 8. razred obuhvataju različite žanrove – od tradicionalne i starogradske muzike, preko džeza i bluza, do roka, popa i narodne muzike – u skladu sa planom koji obrađuje muziku 20. veka. Pored Đurišić, u udžbenicima za muzičko pojavljuju se i Bajaga, Riblja čorba, Van Gog, Zdravko Čolić, Jadranka Stojaković, Šaban Bajramović, Esma Redžepova i drugi.
Inače, Đurišić nije usamljeni slučaj u srpskom obrazovnom sistemu. Pre nekoliko godina, stihovi hita „Lepi grome moj“ Svetlane Cece Ražnatović našli su se na testu za prijemni ispit, što je tada izazvalo oštru polemiku u prosvetnim krugovima, a pevačica Vesna Vukelić Vendi postala je deo udžbenika sociologije kao primer za analizu masovne kulture. Nedavno je Ceca pomenuta i u udžbeniku za 5. razred.
Ovakvi primeri iznova pokreću debatu o granici između očuvanja kulturne baštine i estradizacije školstva. Jedan deo javnosti smatra da kvalitetnoj izvornoj narodnoj muzici svakako ima mesta u školama, naglašavajući da je primer Snežane Đurišić vezan isključivo za tradiciju i kulturu. Drugi su zgroženi prisustvom pop-folka i turbo-folka u školskom programu, upozoravajući na dugoročno srozavanje društvenih kriterijuma. Iz pedagoških krugova dolazi upozorenje da je ključno postavljanje jasne granice – ukoliko se primeri iz estrade koriste bez kritičkog konteksta, deci se nameće estetika šunda umesto pravog znanja.
Javnost ostaje podeljena oko toga da li autore udžbenika treba pohvaliti što pokušavaju da drže korak sa vremenom, ili ih osuditi zbog toga što su estradu uveli tamo gde joj, prema mišljenju mnogih, mesto nikada nije bilo. Udžbenik će se u školama početi koristiti tek od naredne školske godine.
