Za većinu mališana leto znači slobodu, igru i odmor od školskih obaveza. Ipak, promena rutine koju donosi raspust nekoj deci može da bude mnogo teža nego što roditelji očekuju.
Dok jedni uživaju u danima bez ranog ustajanja i školskih zadataka, druga deca mogu da osete nesigurnost, strah i napetost jer više nemaju poznatu svakodnevnu strukturu.
Stručnjaci objašnjavaju da deca često najbolje funkcionišu kada znaju šta ih čeka. Tokom školske godine imaju ustaljen ritam – vreme buđenja, obaveze i jasna očekivanja. Dolazak leta menja taj obrazac, a upravo ta neizvesnost kod pojedine dece može da pokrene anksioznost.
Preporučeno
Kako roditelji mogu da prepoznaju letnju anksioznost
Deca najčešće neće reći “osećam anksioznost”, već će se njihova zabrinutost pokazati kroz ponašanje.
Kod mlađe dece znakovi mogu biti pojačana vezanost za roditelje, strah od odvajanja, teško uspavljivanje, noćna buđenja, žalbe na bolove u stomaku ili glavi, ali i povratak nekim ranijim navikama.
Deca školskog uzrasta mogu da budu zabrinuta zbog odlaska na kamp, novih aktivnosti ili nepoznatih situacija. Mogu da odbijaju druženja, burno reaguju kada se planovi promene, često traže potvrdu da će sve biti u redu i teško podnose odvajanje od roditelja.
Kod tinejdžera se anksioznost često vidi kroz promene raspoloženja i sna. Mogu postati razdražljiviji, povučeniji, provoditi više vremena na telefonu kako bi izbegli neprijatne misli ili početi da izbegavaju letnje aktivnosti i druženja.
Ne uklanjajte svaki strah, već naučite dete da ga savlada
Roditelji često imaju potrebu da odmah uklone sve ono što dete brine. Ipak, stručnjaci upozoravaju da anksioznost nije nešto što treba po svaku cenu eliminisati – ona je normalna emocija koju svako čovek ponekad oseća.
Važnije je pomoći detetu da razvije osećaj sigurnosti i poverenja u sopstvene sposobnosti.
Umesto da kažete: “Nemoj da brineš, sve će biti u redu”, bolje je priznati detetova osećanja.
Rečenica poput: “Razumem zašto si nervozan zbog kampa, hajde da pričamo o tome šta te najviše brine” može pomoći detetu da se oseća saslušano i lakše pronađe način da se izbori sa strahom.
Rutina i tokom leta može da donese osećaj sigurnosti
Iako raspust ne treba da bude ispunjen strogim pravilima, deci prija određena struktura. To ne znači precizan raspored po minutima, već da znaju kako će dan otprilike izgledati.
Redovno vreme ustajanja, obroci u približno isto vreme i dogovorene aktivnosti tokom nedelje mogu da smanje osećaj neizvesnosti.
Pomaže i priprema za nova iskustva. Ako dete ide na kamp, putovanje ili neko okupljanje, razgovarajte unapred o tome šta ga očekuje. Kada je situacija poznatija, ona deluje manje zastrašujuće.
Letnji dani ne moraju biti popunjeni od jutra do mraka
Mnogi roditelji osećaju pritisak da detetu obezbede što više aktivnosti tokom raspusta. Ipak, pretrpan raspored može imati suprotan efekat.
Deci su potrebni i odmor, dosada, slobodna igra i vreme sa porodicom i prijateljima. Ravnoteža između aktivnosti i opuštanja važna je za njihovo emocionalno zdravlje.
Cilj nije da dete nikada ne oseti strah ili nelagodu, već da nauči da može da se izbori sa tim osećanjima. Upravo kroz takva iskustva deca grade samopouzdanje i postaju otpornija na izazove koji ih čekaju.
