Jer tako mora biti.
Gledam je i dan danas.
Pred očima mi je. Starica koja je živjela u ovoj kući.
Moja baka je meni najdraža osoba.
Ona je posebna.
Ako želite pojesti ukusan ručak u 90% slučajeva gledajte da ga ne servira ona koja ga je pravila.
Zatvorite je u špajz, dajte joj vode nek’ drži ustima, hranite je ali ne dozvolite joj da priča.
Tebi, koju su udali sa četrnaest, za čoveka kog su oni odredili.
Tebi, kojoj nisu dozvolili da učiš dalje od četvrtog razreda, a volela si matematiku i francuski.
Da li znaš ko je tvoja Baka ?
Da ona te je čuvala, mazila, hranila.
Prvih par dana letnjeg raspusta uvek smo provodile u Nepričavi.
Pomalo daleku, pomalo izbledelu, kao stare novine…
Moja baba bila je jedna žena na svom mestu.
Kroz njenu kuću prodefilovalo je ljudi koliko i kroz Holidej In za vreme Olimpijade u Sarajevu.
Imam četrdeset godina.
Dobro, i mrvu preko.
Nakon što je konačno stavila i zadnju stvarčicu na svoje mjesto te pospremila kofere do sljedeće selidbe, mama je otišla na ručak svojoj majci i ocu.
