U zgradama prekoputa moje
Svetla gore do ujutru
Mladi Banjalučanin, Andrej Nejžić od svoje devete godine je u svijetu pozorišta i filma. Od kad je postao dio toga svijeta, nikada nije poželio da ga napusti, niti mu je padalo na pamet da se bavi nečim drugim.
Večerašnje proteste obeležili su nemiri, suzavci, topovski udari, napadi, a u svom ovom haosu izdvojile su se i žene koje su pokazale da se ne plađe da se bore za svoja uverenja.
Školski primer. Čudi me kako pedijatar nije provalio. – reče pedijatar u Tiršovoj kad smo se vratili u Beograd.
Ali nismo se odmah vratili u Beograd. O ne. Dosta smo lutali.
Upoznala sam čovjeka koji je u ratu bio snajperista.
Pucao je sa Zlatišta po Sarajevu u smjenama, jednako kao što neko ko radi za kasom ide na posao.
Dugo se mučim temom identiteta. Odrastanje u Jugoslaviji, bazična obitelj, rat, akademija, brak, razvod, djeca.
Dva sata rock klasika domaće i strane produkcije, numera koje su obilježile čitavu jednu eru, oduševili su više od 2000 prisutnih ljudi na prvom koncertu Rock Opere u Banjaluci.
Dok se ljudi uveliko hvale fotografijama sa letovanja u raznim egzotičnijim delovima sveta, ja sam i ovo leto odlučila da ostanem kod kuće i provedem još neko vreme zabavljajući se u Beogradu.
Danas je Svetski dan osoba s autizmom i zato podsećamo da je “Zvuci srca” u Čuburskoj, u Beogradu, prvi lokal u kojem goste služe osobe sa smetnjama u intelektualnom razvoju.
Geografija supermarketa.
