Jebi ga, on je nekad bio moj, znaš.
Šake krupne po mojim grudima su mu klesane.
Nekad je bio moj.
Život je jedna sjajna stvar.
Jen-dva, jen-dva … Hej,čujete li ?Jel preglasno ? Test, test…
Kucka po internetu kratkim noktom nalakiranim neobjašnjivo neodređenom bojom, drugom rukom jede maline….
Ovo je priča o ostavljanju jedne godine iza sebe i dočeka naredne.
Ovo je priča o onoj koja je u ovoj godini izgubila najvrijednije što je imala.
Bez ikakvih izvinjenja ili opravdanja.
Do srži.
„Pre nego što krenete da tražite sreću, proverite. Možda ste već srećni. Sreća je mala, obična i neupadljiva, i mnogi ne umeju da je vide.“
– Dušan Radović
KOMPAS ZA ANTIHEROINE U KAUBOJKAMA
“ Ko dočeka trešnje, pričaće….”, znate tu izreku? Ne?
Ako bismo tražili najmanji zajednički sadržalac svih ljudskih problema, svađa, ratova, izdaja, povreda kroz vekove i civilizacije najverovarnije bismo pronašli:
NESPORAZUM.
Učitelj je u školu doneo balone i zamolio decu da ih ponesu i na njih napišu svoja imena.
– Ljude usrećuju različite stvari. – dodao je tiho i tada su ušli u autobus koji je vozio do škole.
Njihov razgovor je tu završen, a veza neka tri meseca kasnije. Ljude usrećuju različite stvari.
Nju je usrećilo da ode od njega. Pa ju je pustio.
