Danas ću ti ispričati priču, a ti sama zaključi da li ćeš u nju verovati, ona je veoma stara, a skrojena je u jednom lepom Sremskom mestu između Novog Sada i Beograda. Tebi će verovatno zvučati dosadno kad čuješ da je u pitanju selo, ali nemoj da donosiš zaključke pre no što čuješ celu priču.
Godine 1767. ovo mjesto ušlo je u sastav vojne granice i postalo središte Slavonske husarske regmente, a dvorac Šlos središte graničarske komande. Golubinci su dobili ime, jer se nedaleko od prvobitnog naselja nalazila brestova šuma u kojoj su se golubovi gnezdili više nego u drugim mestima. Nalaze se između Svinjskog i Vinjskog Srema, pa se ta prekretnica zove Ruzmarinski Srem.
Gotovo da nema kuće koja nema ruzmarin.
Poznatiji kao inadžije, Sremci iz ovog sela u jednoj ulici kuće su gradili bez nekg posebnog reda, svaka kuća je okrenuta na drugu stranu i prkosi onoj ispred ili iza sebe. Te je cela ulica prozvana Ulica prkosa. U Golubincima se nalaze i dve kotobanje u kojima se smeštao kukuruz ili ostala letina koje predstavljaju delo tesara iz porodice Dešić. Dešić je bio samouki tresar. Kako zavisti uvek ima među zlim jezicima i dušama bilo da ste običan mali čovek, a kamoli tek neko veći. Tako se i talentovani tesar našao pred sudom zbog nekog manje talentovanog kolege s diplomom. Časno je izašao pred sudiju i pokazao svoju diplomu (tesarski alat).
Sudija zadivljen njegovim umećem, dozvolio mu je da nastavi da radi i bez nje.
Kao i svako drugo mesto i za ovo se vezuju mnoge legende i predanja. Doduše u našem dvorcu nema Drakule, niti vampira Save, ali se kriju isto tako zanimljive i mistične priče. U jednoj koja datira čak iz 1813.godine vezuje se čak i ime čuvenog vožda Karađorđa. Stariji meštani kojima su pričale deke i bake kažu da je čuveni vožd Karađorđe potražio utočište u ovom zamku, a onda tajnim hodnicima sproveden do tvrđave u Novom Sadu.
U Šlosu je živeo i jedan spahija. Uhvativši ženu u postelji sa slugom, slugu je ubio, a ženu pustio da umre na mukama privezavši je za kupolu dvorca ostavljajući je da trune gladna i žedna sve dok joj paučina ne prekrije celo telo. Žena nije izdržala mučenje ni nedelju dana, a paučina joj nije došla ni do brade. Spahija je od grozote koju je učinio prestao da jede i pije, no bio je izdržljiviji, te je paučina uspela da ga celog prekrije. Posle toga u dvorcu je napravljena mučionica. Kažu da se u određenim noćima čuju krici i vapaji mučenih duša. Pauk predstavlja sreću i drage goste, ako ga pak ubiješ pratiće te nesreća, a suprotno od zida na kom je ubijen pojaviće se lik izmučene spahinice.
Dobro nije sve tako crno, valjda mi je bilo lakše da prvo ispričam ovo, pa potom nešto lepo. Kao kad prvo čuješ lošu vest, pa tek onda dobru. Ova oronula i stara građevina krije i jednu ljubavnu priču vezano za kompozitora Ludviga Betovena. Naime tada se mesto nalazilo na granici Austrougarske, a jedan bračni par je smešten u Šlos.
Komadant Karl fon Gret i njegova ljupka i mlada Žanet koja je svoje sumorne dane utapala pišući svojoj prvoj ljubavi Betovenu. U Betovenovom muzeju sačuvana je i prepiska između lepe i mlade plavokose Žanet i slavnog kompozitora, postoji verovanje da joj je odlazio u tajne posete pošto mu je poslala i nacrt Šlosa. Posle dugog niza godina građevina je adaptirana i svrstana u delo kulturne baštine. Postala je eko-etno muzej. (bar u nečijoj mašti, u realnosti je još uvek u pripremi i nije otvoren za posetioce. Mada bitna je ideja. Naravno da samo u nekoj inostranoj zemlji preplavila bi nas već horda turista, no uvek zaboravim da živim u Srbiji, gde dobre ideje većinom ostaju samo na priči).
Pošto sam na početku napomenula ulicu Prkosa dodaću samo da se u ovoj ulici nalazi Nostalgija, etno kuća pravljena od naboja i stara više od dve stotine godina. U Nostalgiji posetioci imaće priliku da uživaju u pesmama starih Roma, ali da se zaslade tradicionalnim poslasticama i pogledaju neke od starih eksponata koje je vlasnik godinama sakupljao.
Kao i mnoga druga mesta Golubinci imaju tradicionalne manifestacije kojim žele da unesu malo živosti u učmale živote svojih meštana ili pak otreraju zle sile… U Golubincima se pred početak Uskršnjeg posta organizuje tradicionalna manifestacija Mačkare koja vuče korene iz paganskih dana.
Mačkare imaju za cilj da oteraju loše sile, najave dolazak proleća i početak pripreme poljoprivrednih radova, ali i da zabave stanovništvo. Mačkare traju tri dana u petak se organizuje izbor za Najbolju masku, u subotu je proglašenje pobednika, a u nedelju tradicionalna povorka kroz selo slično nešto kao u Riju. Seoskim trgom promaršira kolona Titovih pionira predvođena Titom i Jovankom, dinosaurusima, cvećem, princezama, štrumfovima i Gargamelom…Ružne maske simbolizuju plodnost, a one modernije nastale su po uzoru na svetske karnevale. Dolaze gosti iz Hrvatske, Slovenije… Naravno posle karnevala sledi zakuska za članove maskembala, ali i putnike namernike pred kojima je dug put kući.
Domaćice pripremaju ukusne pihtije, pite, krofne, štrudle, kifle, kolače na kuruzovini, iznose se najbolja vina…U avgustu se na Vodicama gde je smeštena i crkva Vodice održava likovna kolonija koja ima međunarodni karakter i svake godine broji sve više učesnika. KUD Golubinci igrom i HKTD- Tomislav (Hrvatsko kulturno tamburaško društvo Tomislav) zvucima tambure upriliči svaku manifestaciju. Po uzoru na rad i sećanje velikog umetnika Ilije Žarkovića Žabara( 1947-2009) – rokera, pesnika, pisca, tamburaša početkom septembra održavaju se Žabarevi dani.
Manifestacija traje tri dana, okupljaju se rokeri, tamburaši, folklorna društva u cilju održanja životnog dela ovog velikog umetnika.
Meštani ovog malog toplog sela ušuškanog između dva velegrada vole dobro da pojedu i popiju, zainteresovani su za kulturu i očuvanje tradicije.
Takođe ovo mesto izrodilo je velike značajne ljude.
Ovo je bila jedna razglednica iz Srema. Ti, putniče namerniče svrati, ako te ikad nanese put. Ako ništa drugo bar ćeš se dobro najesti i napiti.
Autorka teksta: Mima Ryan
Pored pisanja moja velika ljubav je i kuvanje obožavam sve vrste slatkiša i slaniša, a 2014. našla sam se među sedam domaćica koje su u magazinu “Blic žena” uradile editorijal za “Najbolje sitne kolače”. Imam dug čitoholičarsi staž i mnogo kraći kao pisac u pokušaju.
