Kontaktirao me je preko stranice za upoznavanje, ukratko se predstavio i napisao šta želi.
Želeo je da ga tučem. Ponižavam. Bez ikakvog seksualnog kontakta, ne u onom stereotipnom smislu. Želeo je da sve to radim – za novac.
Nikada to ranije nisam radila. Pristala sam.
Želela sam proveriti sebe, svoje granice, svoj um. Htela sam videti dokle mogu ići. I kako sve to izgleda.
Dogovorili smo susret u lokalnom hotelu. Došao je u moj grad.
Upoznali smo se, ruka-ruci. Doneo je koferčić u kojem su bili bič, sveća, dva dilda, povodac, kožna ogrlica. Bio je lagano napet, ali svakako ne napetiji od mene. Osjetila sam da ima iskustva i da mu nije prvi put, za razliku od mene. U ruke je uzeo dildo i kratko rekao: ‘Ovim možeš samo da mi pretiš’. Rekla sam mu da neću, neka vrati nazad. Samo pretnja me ne zanima. Dogovorili smo sigurnu reč. To je reč koju osoba koja je podložna izgovara u trenutku kada oseti da dalje ne može/ne želi i tada nastupa kraj, a podložna osoba poručuje da joj je dosta i da joj je tu granica izdržljivosti i dominantna osoba prestaje. Naša, tj. njegova reč bila je PAPAGAJ.
Novac je bio u koverti na stolu. Otišao nam je po vodu. Dan je bio pakleno vruć, možda čak najtopliji tog leta. Navili smo sat. Dogovor je sat vremena. I počelo je.
Izuo mi je starke i krenuo je s lizanjem stopala. Radio je to stručno, predano, zainteresirano. Slinavo. Šamarala sam ga tabanima. Prelazio je jezikom preko gležnjeva. U glavi mi je odzvanjalo – jebote, kakav talenat! Oči su mu bile zatvorene celo vreme. A onda ih je u jednom trenu otvorio i pogledao me preko gležnja. Iščupala sam gležanj iz njegove ruke, ustala, stala nad njega i zavalila mu takvu jebenu šamarčinu da mi je bilo neugodno od sebe same. Šta radiš to, jebote, pomislila sam. Šamaraš lika! Da, lika koji leži na podu i pogledom zove na još. Taj njegov pogled je bio toliko željan. Tražio je još i još. I dobio je. Dalje su se nizali šamari, vezivanje ogrlice oko vrata, a zatim i vezivanje povoca za ogrlicu. Vodila sam ga kroz sobu kao psa, bio je na kolenima u koje se urezivao tepih.
Telo mu je bilo vrelo, crveno, znojno. Od uzbuđenja i vrućine. Vratila sam se na krevet i strpala mu opet noge u usta. Još predanije ih je lizao i govorio kako su prekrasna. Dok im se divio, bičem sam ga udarala po leđima na kojima je ostajao crveni trag. Oči su mu suzile. Mislim – od sreće. Opet sam odlučila našamarati ga. Jednom šakom sam mu držala facu, dok sam drugom udarala. I to vanjskom stranom dlana. Rekla sam mu da legne na krevet, uzela sveću, zapalila je i počela mu kapljati vosak po prsima. Čulo se brže i glasnije disanje. Upozorila sam ga da ne tolerišem takvo disanje. Zatvorio je oči, onako skupivši ih i samo izgovorio PAP..PAPAG… I zaćutao. Nastavila sam.
Nisam imala pojam o vremenu. Nisam znala ni koji je dan, ni koliko je sati. Samo sam jedno znala. Znala sam zašto sam tu.
Sela sam na krevet, rekla mu da klekne i bude moj stol. Učinio je to brzo. Digla sam noge na njegova leđa i uzela vodu. Voda je tako prijala, hladna, s limunom. Njemu nisam dala. Samo sam mu s nekoliko kapi poprskala leđa. Za robove nema vode, a-a.
Uzela sam starke i rekla mu da ih obliže. Kao da je jedva čekao.
Uputila sam se prema kupatilu, rekla mu da me skine i istušira. Učinio je to pažljivo, polako, prao mi je telo laganim pokretima, ne izgovarajući ni jednu jedinu reč. Osetila sam zadovoljstvo. Obostrano. Po izlasku iz kade sam mu rekla da ostane pored, ali da legne. Dobio je vreli mlaz po sebi, obrisala sam se i otišla leći u sobu. Pitao me sme li se istuširati, odmahnula sam glavom. Ne zanima me. Otišla sam i legla na krevet. Pridružio mi se ubrzo. Ležali smo nekoliko minuta. Onda sam ga onako potpuno neiskusno pitala – jesmo izašli iz uloga? Kratko je rekao – ti određuješ. Onda jesmo. Kako sam to izgovorila, brzinom munje je skočio i u trku prema flaši vode rekao – onda idem popit malo, žedan sam.
Pričali smo kratko i odlučili otići na pivo. Dok smo hodali, veselo je rekao kako imam lepe starke i pitao – jesu nove? Mislim, čiste su, pa te zato pitam. I namignuo mi.
Tražila sam da vrednuje moj rad. Prstima mi je pokazao gde mu je granica i koliko blizu nje sam došla. Uspešno je. Jer poenta je doći što bliže granici, ni slučajno je preći. Zato i nije PAPAGAJ izgovoren do kraja.
Dragoceno je to iskustvo. Shvatila sam koliko je taj odnos kompleksan, koliko je tu detalja, sitnica, koliko je bitno poverenje, dogovor, poštovanje granica, obostrani pristanak, zrelost.
To je igra i razmena moći, predaja kontrole. Dogovoreno. Nije jednostavno. Ili shvatiš ili ne shvatiš. Trećeg nema.
Previše je tu odgovornosti. Čak mislim da je njemu bilo lakše nego meni. Jer on samo izvršavao moje naredbe, a na meni je bilo da tih sat vremena prođe sadržajno, da nije dosadno i, ono najbitnije, imala sam tu vrstu odgovornosti da doziram intenzitet samih radnji, a sve kako ne bih čula PAPAGAJ. Teško je postići taj cilj. Ali upravo u nastojanju da ga postigneš i jeste čar tog odnosa.
