Američki pjesnik i pripovjedač Čarls Bukovski poznat je po jednostavnom stilu pisanja, svakodnevnom jeziku i brutalno iskrenim redovima.
Samo neki od njih su:
Ljudi koje svi vole ne menjaju svet.
Svet se počinje spašavati spašavajući jednog čoveka, sve ostalo je ili grandiozna romantika ili politika.
Što čovek postaje jači to biva sve usamljeniji, to je čista matematika.
Nije smrt ono što je užasno, već životi koje ljudi žive ili ne žive do svoje smrti. Oni ne poštuju svoje živote, oni pišaju po njima. Ružno izgledaju, ružno govore, ružno hodaju. Pusti im veliku muziku i oni je neće čuti. Većina ljudskih smrti je obična prevara. Ništa tu nije ostalo da umre.
Naravno da je moguće da se voli ljudsko biće, ali samo pod uslovom da ga ne znaš dovoljno dobro.
Kad nema boli, to je kraj osećaja. Svako naše zadovoljstvo je trgovina s djavolom.
Pisci su očajni ljudi, i kada prestanu da budu očajni, prestanu da budu pisci.
Ja stvarno nemam ljubav kome da dam, ali i nemam nikoga ko to zaslužuje.
Da sam te upoznao, znam da bih te povredio ili ti mene, najbolje je ovako.
Smrt je ništa, brate, život je ono što je teško.
Postoje gore stvari od samoće.
Intelektualac kaže jednostavnu stvar na komplikovan način, umetnik kaže komplikovanu stvar na jednostavan način.
Ono što je najvažnije je koliko dobro hodaš kroz vatru.
Zaljubljeni ljudi često odlaze u krajnost, postaju opasni. Gube osećaj za perspektivu. Gube smisao za humor. Postaju nervozni, patološki gnjavatori. Postaju čak i ubice.
Oni su se smejali meni zato što sam drugačiji. Ja sam se smejao njima zato što su svi isti.
Ljudski rod preuveličava sve živo, svoje junake, svoje neprijatelje, svoj značaj.
Ja smatram da pesnik nema ništa veća prava na mlada jedra tela od lokalnog mehaničara.
Prosečna devojka bi radije imala lepotu nego pamet, jer zna da prosečni muškarac bolje vidi nego što razmišlja.
