Posebnim stilom pisanja i nesebičnim dijeljenjem intime sa čitaocima, Stefan Simić pridobio je veliku pažnju publike u rodnoj Srbiji i zemljama bivše Jugoslavije.
Na svom Facebook profilu redovno objavljuje crtice iz svog života, te sa pratiocima dijeli emocije i impresije, koje su sročene u obliku poezije ili proze. Glavna tema njegove književnosti je Žena, zbog čega većinu njegove publike čine upravo dame.
Rođen je 1989. godine u Paraćinu, svoju prvu knjigu objavio je 2012. godine pod nazivom “Pustite nas”, nakon čega je su uslijedili “Odjeci ljudskog” 2013. godine. Rado je viđen gost u gradovima širom regiona, gdje redovno održava književne večeri i govori stihove pred svojim obožavaocima.
Ona
Ona bi da voli a tako joj je teško da pusti nekoga u svoj život
I kada se to desi
Najradije bi da pobegne na kraj sveta
Da se zaključa i da tu osobu nikada više ne vidi
Stalno se brani a niko je ne napada
Povređena je
A ni ne zna ko je tačno povredio
Toliko je zatvorena u svoje okvire
Da otera svakoga ko joj se približi
Kada god se nađemo nas dvoje
Pričamo samo o nedostatku ljubavi
A ne umemo da volimo
I ne umemo da se volimo
Njoj je sve njeno važnije
Nije u stanju ni za milimetar da odstupi
Lakše joj je sve da kontroliše i drži na distanci
Nego da otključa srce prema nekome
Sašila je sebi takav oklop
Da možeš samo da se izgubiš dok nešto pokušavaš sa njom
Kao da je rođena takva
Da bude sama i ničija
Prema svima i svemu nepoverljiva
A opet željna svih i svega
I naravno, strahovi
Od neuspeha
Života
Starenja
Usamljenosti
Propuštenih šansi
I naravno ogromna potreba da se voli
I neka kočnica, iznutra, koja joj to ne dozvoljava
Da se pusti i prepusti
Tako već godinama
Što više zna
Sve manje može
Što više hoće
Kao da joj se sve manje da.
Stefan Simić
