Oko 30 zemalja najavilo je prekid rada žena predstojećeg 8. marta. Udruženja poput „Ni jedna manje“ (Ni una menos) u Latinskoj Americi ili američkog „Ženskog marša“ (Women's march) predvodnici su nove ere feminističkih protesta.
„Ako naš rad ne vredi, proizvodite bez nas“ – na taj način Sesilija Palmeiro, jedna od portparolki udruženja „Nijedna manje“, ukratko objašnjava zašto udruženje žena organizuje predstojećeg 8. marta nacionalni ženski štrajk u Argentini. One neće biti jedine koje će dobrovoljno napustiti svoje radno mesto kako bi „protestovale protiv ubijanja žena (femicida), ekonomske eksploatacije ženskog rada, dehumanizacije i dehijerarhizacije žena.“ To planiraju da urade i žene iz još 30 zemalja pa se očekuje da ovaj Dan žena ostane upamćen kao istorijski. Feminističke grupe iz Australije, Bolivije, Brazila, Čilea, Kostarike, Češke, Ekvadora, Engleske, Francuske, Nemačke, Gvatemale, Hondurasa, Islanda, Sevene Irske, Republike Irske, Izraela, Italije, Meksika, Nikaragve, Perua, Poljske, Rusije, El Salvadora, Škotske, Južne Koreje, Švedske, Togoa, Turske, Urugvaja i Sjedinjenih Američkih Država, potvrdile su da prihvataju poziv da napuste kancelarije, prodavnice, fabrike ili bilo koje drugo mesto zaposlenja, da bi protestovale protiv rodnih nejednakosti i nasilja nad ženama.
„Ideja je da se štrajk upotrebi kao politički instrument kako bi se čule naše pritužbe i da bi se na konkretan način uticalo na procese proizvodnje“, piše u imejlu ova akademkinja sa doktoratom iz oblasti latinoameričke književnosti. Objašnjava da je štrajk za 8. mart počeo da se planira posle masovnog štrajka žena u Argentini 19. oktobra – takozvane Crne srede – povodom nasilja nad ženama koje rezultira sa 200 ubijenih žena godišnje, i 3. oktobra – Crnog ponedeljka – kada su u Poljskoj hiljade žena stupile u štrajk i protestovale protiv restriktivnog zakona o abortusu koji je predložila poljska Vlada a koji je kasnije, pod pritiskom protesta, Parlament odbio da usvoji. „Kontaktirale smo koleginice iz Poljske i Koreje, koje su takođe stupile u štrajk, kako bismo se organizovale na međunarodnom nivou“, pojašnjava Sesilija.
Ovakav međunarodni protest je inspirisan Danom slobode žena na Islandu 1975. godine, kada je 90% državljanki ove zemlje napustilo svoje radno mesto 24. oktobra kako bi učestvovale u masovnim manifestacijama na ulicama širom zemlje i na taj način označile prekretnicu u borbi za jednaka prava. „Ovim štajkom skrećemo pažnju na neplaćeni rad žena u kući i na činjenicu da su one plaćene u proseku 30% manje nego muškarci za isti posao. Radom koji je kod kuće učinjen nevidljivim, a na tržištu potcenjen, mi žene održavamo kapitalističku svetsku ekonomiju. Prekid rada nam omogućava da preuzmemo kontrolu nad našim vremenom. To je prilika da pokušamo da uspostavimo pravedniju podelu rada“, ističe Sesilija.Britanke, inspirisane ovim poduhvatom, takođe su odlučne u svojoj nameri. Anđela Dejvis i druge aktivistkinje, pretežno iz akademskih krugova, potpisale su pre nekoliko nedelja u Gardijanu pismo (Women of America: we're going on strike. Join us so Trump will see our power) u kojem se poziva na akciju kako bi se „organizovao generalni štrajk protiv nasilja nad ženama i u odbranu reproduktivnih prava“. Cilj ovog pisma je da „pokrene i ujedini žene, uključujući i transrodne žene“ u stvaranju „jednog novog međunarodnog feminističkog pokreta sa proširenom agendom: od borbe protiv rasizma i imperijalizma, do borbe protiv heteronormativnosti i neoliberalizma“.
Aktivistkinje žele da se distanciraju od marketinga lažnog osnaživanja žena i dominacije feminističkog korporativizma, koji su obeležili protekli period. Ova struja je dominirala kulturnim diskursom, podržavana i od strane medija i rešena da proizvodi žene lidere putem medijskih objava sledeći stavove ideološkinja poput Šeril Sandberg i drugih žena na rukovodećim pozicijama ili konzervativnih političarki koje su, odevene u svoje majice sa natpisima „Ovo ovde je feministkinja“, primenjivale pravila slobodnog tržišta na politike koje se odnose na prava žena. Kao što britanska humoristkinja Bridžit Kristi duhovito sumira u svojoj knjizi „Knjiga za nju“ (A Book For Her), „konzervativni feminizam bi mogao da se rezimira na sledeći način: Ja sam uspela, pa zašto ne bi i sve druge uspele? A da, kada stignem gore, prvo što ću da uradim jeste da učinim sve da sprečim one koje pokušaju da slede moj primer“.
Duboko razočarane ovim tendencijama su i američke aktivistkinje, koje su nakon ogromnog uspeha „Ženskog marša“ proteklog 21. januara (samo u Vašingtonu je ulicama grada prošetalo oko 500.000 ljudi) ohrabrene u nameri da postave temelje jedne nove ere u borbi za jednakost. „Lean in feminizam (moto Šeril Sandberg) i njegove varijante su izneverile najveći deo nas, sve nas koje nemamo priliku za samopromociju i čiji se uslovi života mogu poboljšati jedino putem politika koje štite i obezbeđuju reproduktivna prava i garantuju prava na rad. Onako kako mi to vidimo, ovaj novi talas ženskih pokreta treba da se suoči sa tim pitanjima direktno“, stoji u njihovom pismu.
Amerikanke, ekspertkinje u davanju imena svemu, nazvale su ovaj novi globalni talas „Feminizam 99%“. Ovaj termin se distancira od kapitalističkih korena proteklih godina i stavlja naglasak na socialna prava, uz simboliku koji preuzima od protesta „Okupirajmo Vol Strit“ (Occupy Wall Street) organizovanih protiv 1% stanovništva u čijim je rukama gotovo čitavo svetsko bogatsvo.
„Jasno je da će otpor Trampovoj radikalnoj politici predvoditi hrabre žene koje će se boriti za našu budućnost“, tvitovala je nedavno senatorka iz Kalifornije, Kamala Heris. Ovog 8. marta žene širom sveta će napustiti svoje radno mesto kako bi to i potvrdile.
Lidija Knežević
Izvor: iSerbia
