Ovih dana gotovo je nemoguće ući na društvene mreže, a da vam se sa njih ne smiješi neki „odbornik.“ Neki moji prijatelji među njima. Čitam sve ono što su o sebi „nakitili“ nešto mi je smiješno, nešto ne mogu da svarim.
Roditelji mališana koji se liječe na Univerzitetsko- kliničkom centru ogorčeni su što bolesnu djecu moraju ostaviti same jer im nije dozvoljeno da sa njima borave u sobama.
„Učimo devojke da se snužde, da se smanje. Govorimo devojkama: „Možete imati ambicije, ali ne previše, težite ka tome da budete uspešne, ali ne preuspešne, inače ugrožavate muškarce.“
Još sam bila prekrivena paperjem, i nije mi baš dopiralo do mozga da većina onih tužnih, prljavih i kompromitujućih tračeva koji stignu čak i do mojih ušiju, nose dosta istine u sebi.
Sada je već potpuno jasno da živimo u toliko iščašenom vremenu da je gotovo neprirodno ne biti uplašen.
Ne samo uplašen, nego prestravljen.
Pre dve godine kada je tim Bogdana Ilića, odnosno tim iza brenda BakaPrase tražio zakup sale jednog pozorišta, mnogi su se pobunili jer takvom sadržaju nije mesto u pozorištu.
Abortus je definitivno TABU.
Nešto gubavo, zarazno i NedajBože stvar.
Da ne bude nesporazuma, romantične komedije volimo, uvek su dobrodošle i uživamo u njima bez i najmanje griže savesti.
Može li naša veza osuđena na propast pomoći da se objasni Bregzit?
Autorka iz Rima opisuje Britancima šta mogu očekivati na osnovu njenog iskustva u karantinu
