Republički zavod za statistiku RS izdao je publikaciju “Muškarci i žene u Republici Srpskoj 2021.” iz čijih podataka se može steći prilično jasna slika o džender (ne)osjetljivosti društva, te (ne)jednakosti i (ne)ravnopravnosti polova u Srpskoj.
Rodna osetljivost u jeziku, kao jedna od normi ovog Zakona, okatakterisana je kao nasilje nad našim jezikom i tradicijom, od strane oba pola.
Drage djevojčice, prvo vam kažu da nije bitno jeste li novinar ili novinarka.
Pre dve godine, objavljeni su rezultati istraživanja o tome gde je, na svetskom nivou, ženama najbolje, a gde najgore.
Počni da voliš sebe, počni da misliš na sebe i počni da cijeniš sebe, jer savršena si baš takva kakva jesi.
„Izbroj do deset u sebi, pa ćeš se smiriti, nećeš reći ono što ne misliš.“
„Smatrala sam da će to ženama pružiti samopouzdanje da mogu da zatraže odsustvo ako je potrebno, a ne samo da budu jake i nastave sa životom, kada znaju da im treba vremena, fizički ili psihički, da prebrode tugu “, rekla je Džini Andersen, poslanica Radničke partije u Parlamentu koja je sastavila nacrt zakona.
Osmi mart ne bi trebao da bude dan ni po čemu poseban, već jedan u 365 drugih u kojima žene imaju ista prava, u kojima nisu diskriminisane niti eksploatisane, u kojima se glasno priča o gorućim problemima i poteškoćama.
U historiju, koju pišu muškarci, žene jednostavno nisu bile upisane i stiče se utisak da je osnovni doprinos žena čovječanstvu, rađanje djece i briga o domaćinstvu.
Onu tešku, koje se ne možeš kutarisati ma šta probala, jer su nam je dodijelili, globalno, džematile.
Poklon ženi svijeta. A mi objeručke prihvatile.
