Desetine hiljada žena na Islandu, kojima se priključila i premijerka Katrin Jakobsdotir, nisu se pojavile na posao u utorak 24. oktobra.
„Kvenafri“ ili slobodan dan za žene proglašen je u znak protesta zbog rodne razlike u platama i rodno zasnovanog nasilja.
Posebno su pogođene oblasti poput zdravstva i obrazovanja, u kojima žene čine većinu radne snage.
Ovaj planirani nedolazak na radno mesto, prvi je celodnevni štrajk žena još od 1975. godine.
Poziv da se ne ode na plaćene i neplaćene poslove, među kojima su i kućni, upućeni su ženama i nebinarnim ljudima. Neke predškolske ustanove i osnovne škole su zatvorene, dok druge, otvorene, rade u manjem kapacitetu.
Zatvoreno je i nekoliko muzeja, gradskih biblioteka i zooloških vrtova.
„Danas neću raditi, a očekujem da će mi se u tome priključiti i druge žene iz kabineta“, rekla je premijerka za portal Mbl.is uoči protesta.
Kako je objasnila, njena vlada utvrđuje koliko se profesije u kojima dominiraju žene vrednuju u odnosu na tradicionalno muške poslove.
Prema Sindikatu učitelja Islanda, trećina nastavnika na svim obrazovnim nivoima su žene – u vrtićima 94 odsto zaposlenih jesu vaspitačice.
Oko 80 odsto žena zaposleno je u Nacionalnoj univerzitetskoj bolnici, najvećoj u zemlji.
Ovu ostrvsku državu već 14 godina Svetski ekonomski forum proglašava za najbolju na svetu u oblasti rodne ravnopravnosti.
Ipak, zemlja nije u potpunosti ravnopravna – forum joj je dodelio 91.2 odsto od maksimalnih 100.
„Iako nas nazivaju rajem ravnopravnosti, želimo da ukažemo da ima rodnog jaza i da hitno treba reagovati po tom pitanju „, izjavila je Freja Štajngrimsdotir, jedna od organizatorki štrajka, prenosi agencija Rojters.
Island, inače vulkansko ostrvo, jedna je od najređe naseljenih zemalja, a po učešću u svetskoj ekonomiji je na 14. mestu, pre Liberije, Jamajke i Norveške.
Oko 90 odsto radnica stupilo je u štrajk 1975. godine, kako bi ukazale koliko su žene važne za privredu.
Parlament Islanda je godinu dana kasnije usvojio zakon o jednakoj zaradi.
Vigdis Finbogadotir, bivši islandski predsednik rekao je za BBC da je štrajk iz 1975. bio „prvi korak emancipacije žena na Islandu“, kojim je utaban put da se pet godina kasnije, prvi put na svetu na izborima za predsednika države upravo izglasa žena, prenosi BBC na srpskom jeziku.
