Bila je jedan od posljednjih bardova Televizije Beograd. Znanje, stručnost i veliki rad ugradila je u temelje Radio-televizije Srbije. Svi ćemo se Milke sećati kao velikog čovjeka i divne žene.
Ovim riječima kolege se od juče opraštaju od Milke Canić, dugogodišnje supervizorke popularnog kviza “Slagalica”, koja je preminula nakon teške bolesti.
Od 2002. godine bila je dio čuvenog kviza, a autor je i brojnih udžbenika. Prištinska gimnazija pamtiće je kao izuzetnog profesora srpsko-hrvatskog jezika, a njenog djela sjećaće se i Vojna gimnazija u Beogradu, kao i u XV beogradska gimnazija. Rođena je, kako je voljela da kaže, jedne godine u jednom gradu.
Kao mala nije znala odgovor na ono pitanje: “Šta ćeš biti kad porasteš”. Pored škole imala je i drugih interesovanja. Bila je dobar sportista. Igrala je tenis dok to još nije bilo popularno, košarku i rukomet, gdje je bila golman. Od nje se očekivalo da bude uspješna u sportu isto koliko je bila uspješna u školi. Bila je odličan đak i oduvijek je voljela srpski jezik.
Posebne simpatije pobrala je kratkim nastupima u “Slagalici”, gdje je, osim neizostavnog: “Dobro veče”, s gledaocima dijelila i mudre misli i opažanja.
Privatno o njoj se nije znalo mnogo toga. Njen dom bio je zatvoren za radoznale poglede, mada je katkad i odškrinula vrata. Stan na Vidikovcu u Beogradu okružen zelenilom, sa pogledom na Avalski toranj, uređen je u njenim omiljenim bojama – plavoj i bijeloj, prepun je biljaka, umjetničkih slika i naravno knjiga koje se nalazeu ormarima, na krevetu i trpezarijskim stolicama. Uredno poredani rječnici, enciklopedije i ostale knjige koje je ova zaljubljenica u književnost godinama baštinila zauzeli su tri velike police. Zbog toga se “sukobljavala” sa suprugom.
Upravo on je bio njena najveća ljubav. I nakon 16 godina, koliko je prošlo od kada joj je suprug preminuo, u očima su joj se smjenjivali čas tuga, kada govori o teškim trenucima kroz koje je prolazila dok je bolovao, čas radost dok se sjećala nezaboravnih godina. Sa suprugom Dragišom provela je najljepše dane. Dobili su kćerku Katarinu i sina Tomislava koji su im podarili unuke. Ljetne raspuste s njima je provodila u Tivtu, gdje je imala stan. Iako je i tamo bilo novinara, turista i mještana koji su uvijek zastajali da se s njom fotografišu ili da nešto pitaju, Milka je u tom okruženju odlično funkcionisala, “jer je Tivat divan i miran grad koji savršeno odgovara”.
Posebne simpatije pobrala je kratkim nastupima u “Slagalici”, gdje je, osim neizostavnog: “Dobro veče”, s gledaocima dijelila i mudre misli i opažanja.
“Jesam sama. Teško je. Samoća nije dobra ni za koga, ali ja sada ne mogu po cenu života tražiti sebi društvo, sagovornika. Ako bi se nešto desilo, to je drugo pitanje, ali ovako kada mi neko kaže: ‘Pa, što ne nađeš nekog'… Pa, to nije tako lako, naći sad nekog. Treba da izađem, pa da tražim momka”, govorila je kroz šalu.
Na televiziji je počela da radi slučajno, na prijedlog prijateljice koja je bila spikerka na RTS-u.
“Ona me je jednog dana pozvala i pitala: ‘Hoćeš li ti, Milka, da dođeš malo da pomogneš u programu ‘Srbija danas’, kao lektor”. Ja kažem da to nikad nisam radila, u stvari, jesam radila kao lektor, ali ne kao televizijski i ne znam da li ću to znati. ‘Znaćeš’, kaže ona i tako je to počelo. Posle nje me je moj kolega Žika Čebić pozvao da radim u ‘Slagalici’, njemu sam isto tako odgovorila da ne znam da li ću to znati, jer je to teško i odgovorno da se po čitav dan družite s knjigama. On kaže: ‘Hoćete, hoćete, ja znam da hoćete’ i sreća te smo moja urednica i ja našle zajednički jezik i ta saradnja je dobro počela i traje uspešno već dugi niz godina”, govorila je Milka..
Mada mnogi misle da je zadatak Milke Canić bio samo da sjedi u studiju i gledaoce “Slagalice” pozdravi onim čuvenim: “Dobro veče”, ali njen posao bio je mnogo složeniji, teži i odgovorniji.
“Ja sam onaj ko kontroliše sva pitanja od prvog do poslednjeg slova. Prvo moram da proverim da li je to pitanje tačno, pre svega materijalno, zatim stilski, zatim jezički. Na snimanju vodim računa da sve protekne regularno, da neko ne bude obeštećen. Ako takmičar da drugačiji odgovor od onog koji mi imamo, ja zaustavljam snimanje sve dok ne proverim da li taj odgovor može da se prizna. Postoje neke oblasti poput matematike i fizike gde ja nisam jaka, onda zovem svoje prijatelje, saradnike, stručnjake, koji su moji supervizori. Ako se neko pitanje ponovilo ili nije tačno ja to skidam, pišem drugi, preformulišem. Nije baš jednostavno, jer svakog dana morate da budete novi, neobični, aktuelni, da zagolicate i dete koje vas gleda i čoveka od osamdeset godina koji iza sebe ima veliko iskustvo i znanje”, objašnjavala je.
Na pitanje zašto se gledaocima obraća samo sa: “Dobro veče” govorila bi da joj se taj pozdrav čini kao najprikladniji.
“U početku bilo je samo da treba klimnuti glavom. Posle je, na zahtev gledalaca, trebalo da kažem po neku rečenicu i došli smo do toga da ja preuzimam ulogu voditelja, koji više nema šta da kaže, ako ja kažem sve”, pojašnjavala je Milka.
“Ja sam onaj ko kontroliše sva pitanja od prvog do poslednjeg slova. Prvo moram da proverim da li je to pitanje tačno, pre svega materijalno, zatim stilski, zatim jezički. Na snimanju vodim računa da sve protekne regularno, da neko ne bude obeštećen”.
Popularnost joj nije padala teško, jer je to bila nagrada za ono što radi.
“Nisam imala lošeg iskustva u susretu s ljudima. Ali, velika je sreća što ne koristim Internet i nemam vremena da gledam šta sve postoji s mojim imenom”, isticala je jer joj je smetalo to što njeno ime koristi “ko stigne”.
Milka Canić se uvijek trudila da na život gleda sa pozitivne strane i s nadom da novo jutro donosi nove pobjede.
