U našoj kući se oduvek znalo da je mama stručnjak za lubenice. Ne znam da li baš možete da upoznate osobu posmatrajući je kako kupuje lubenice, ali za kratko vreme provedeno u redu, učinilo mi se da svako ima specifičan stil. Prva gospođa veoma podseća na moju mamu- odlučna i profesionalna. Kucnula je nekoliko lubenica, malo zagledala peteljke i samouvereno odabrala. Sa drugim gospodinom je išlo teže. Raspitivao se odakle su, da li su „ženske ili muške“, merio nekoliko dok nije došao do 8 kg (ni 7,5 niti 8,5 nisu odgovarale) i na kraju tražio da se otvori lubenica da bude siguran da se nije prevario. Sledeća gospođa je zamolila prodavca da odabere umesto nje, ali nije propustila da zapreti da je neće mrzeti da vrati ukoliko ne bude odlična…
Kako su počele vrućine, sve više ljudi se žali da ih glavobolja podseti da nisu uneli dovoljno tečnosti. Iako su deca i stari posebno osetljivi, pokazalo se da kod žena čak i blaga dehidracija negativno utiče na raspoloženje, povećava zamor, smanjuje koncentraciju i izaziva glavobolje. S obzirom na to da lubenica u proseku sadrži čak 92% vode, priroda se pobrinula da nam ponudi sjajno voće za tople letnje dane. Ipak, osvežavajući miris i koncentracija vode su samo delić njenih kvaliteta.
Novi naučni dokazi svrstavaju je rame uz rame sa ostalim „super namirnicama“. U obilju fitonutrijenata iz lubenice, smatra se da su najvredniji sastojci: likopen, vitamin C, beta karoten, citrulin i vitamini B kompleksa. Broj 1 je, svakako, likopen za koji se dugo verovalo da postoji samo u paradajzu. Danas se zna da je lubenica još bogatiji izvor likopena i, za razliku od onog iz paradajza (koji se najbolje iskorišćava nakon kuvanja), likopen iz lubenice je dostupan i bez termičke obrade.
Likopen je moćan antioksidans koji se nedvosmisleno povezuje sa dobrim zdravljem srca i krvnih sudova. On deluje antiupalno, unapređuje imunitet, povećava čvrstinu kostiju i zaustavlja rast malignih ćelija pa se istražuje njegova efikasnost u prevenciji i terapiji karcinoma, pre svih prostate. Lubenica je bogat izvor citrulina koji širi krvne sudove i poboljšava njihovu funkciju, snižavajući krvni pritisak. Ova aminokiselina značajno ubrzava oporavak mišića pa se preporučuje da lubenicu uzmemo pre planiranog intenzivnog napora.
Sok lubenice je bogat i mineralima (kalijumom, magnezijumom i bakrom) pa je ovakva strategija naročito korisna za sportiste. Iako još uvek nismo sigurni da li je citrulin efikasno sredstvo za mršavljenje, postoje teorije da bi on mogao da smanji deponovanje masti u telu. Bez obzira na to, lubenica je siromašna kalorijama, a daje osećaj sitosti što je čini jednom od retkih poslastica koje možemo da konzumiramo „bez griže savesti“.
Pošto verovatno nikada neću naučiti kako odzvanja idealna lubenica, preskočiću praktične savete. Teoretski, pri odabiru je važno da znamo da su zreli plodovi i najhranljiviji, jer imaju najviše likopena. Iako je nepisano pravilo da srce lubenice dajemo najmlađima, bledi delovi kore takođe imaju veliku količinu hranljivih sastojaka. Pored toga, čišćenjem semenki, ne gubimo samo vreme već i mogućnost da unesemo gvožđe, cink i proteine u obliku u kome se izuzetno dobro iskorišćavaju u organizmu. Nažalost, semenke više nisu u modi. Ako je suditi po trendovima u Americi, gde je lubenica bez semenki dominantno zastupljena u prodavnicama, velika je verovatnoća da za samo par godina našim mališanima ni na kraj pameti neće padati šta predstavlja čuvena „puna škola đaka…“.
Preuzeto sa Allme Cosmetics, autorka: Dr Jelena Lazić
