Osnovni princip je da su žena, beba i partner centar svega.
Da sve ono što znate o vođenju trudnoće i porođaju na Balkanu “pada u vodu”, uverićete se kada spoznate pojedinosti britanskog sistema, gde je vođenje trudnoće kod izabranog ginekologa nezamslivo, da počnemo samo od toga.
Sve to je otkrio uvaženi hrvatski lekar, Žarko Alfirević, koji radi i bavi se naukom u Velikoj Britaniji.
Profesor Žarko Alfirević je profesor emeritus Univerziteta u Liverpulu i bivši direktor Odeljenja za fetalnu medicinu u Liverpulskoj ženskoj bolnici, sa preko trideset godina iskustva u fetalnoj medicini. On je koordinator grupe za trudnoću i porođaj “Cochrane Pregnancy and Childbirth Group” i bivši urednik BJOG: “Međunarodnog časopisa za akušerstvo i ginekologiju i ultrazvuka u akušerstvu i ginekologiji”.
Dobitnik je akademske nagrade Kraljevskog koledža akušera i ginekologa 2017.
– Mnoge će iznenaditi moje poređenje britanskog i hrvatskog zdravstvenog sistema kada je reč o nezi trudnica. Smatram da najveća razlika između dva sistema dolazi iz razlike u odnosu između lekara i babica.
Naime, u britanskom sistemu nema ginekologa opšte prakse i privatnih ginekologa koji se brinu za zdravlje trudnica. To sve obavljaju babice koje sprovode prenatalnu zaštitu, vode porođaje, ušivaju epiziotomije i sprovode njegu poslije porođaja, uključujući i brigu za dojenje.
Britanske babice to sve ne obavljaju samo u bolnici nego i kod kuće. Bolnica u kojoj radim, s više od 8300 poroda godišnje, zapošljava oko 300 babica koje su integralni deo našeg tima. Takav timski rad omogućuje nam da većina trudnica ima kontinuiranu negu, a u bolnicu dolaze samo u slučaju teških komplikacija. Većina zdravih trudnica provede manje od jednog dana u bolnici nakon porođaja, a ginekologa uopšte ne vide.
Nama doktorima to omogućuje da se bavimo samo pravom patologijom i da budemo eksperti u svom području, jer nismo opterećeni brigom o zdravim ženama.
Zdravoj trudnici i urednoj trudnoći treba samo babica
Kako navodi, babice tretiraju trudnoću kao normalan fiziološki proces, dok doktori u svemu vide potencijalnu opasnost, pa ponekad dolazi do profesionalnih konflikata.
Dok se on brine samo o ženama sa teškim komplikacijama, zdrave trudnice se porađaju na drugom kraju bolnice, svaka u zasebnoj sobi sa kupatilom, uz partnera i svoju babicu. Doktor se zove samo kad nastupe komplikacije. Osnovni princip je da su žena, beba i partner centar svega, a osoblje je tu samo da pomogne ako zatreba i cilj je da ginekolog što manje “smeta” babicama u poslu.
– Siguran sam da mnoge hrvatske trudnice ne bi uživale u britanskom zdravstvenom sistemu. Pregledi su relativno retki, do ultrazvuka se ne može doći bez medicinske indikacije, a zdrave trudnice nemaju svog ginekologa. Nema zakazivanja preko veze. U kapitalističkoj Velikoj Britaniji, gde profit caruje, u medicini važi staro socijalističko pravilo – svakome prema potrebi, a ne prema platežnoj moći. I ne sećam se kada sam poslednji put pregledao ili porodio zdravu trudnicu – objašnjava profesor.
Ginekološku zaštitu vode lekari opšte prakse, radi se minimalan broj pregleda. Još od 1948. godine zdravstvena nega je potpuno besplatna i jedna od najefikasnijih na svetu, istakao je profesor u intervjuu za “jutarnji.hr” 2017. godine.
