Nisam od onih djevojčica koje su mami pričale svoje tajne i kojima je mama u nedelju ujutru pekla njihove najdraže kolačiće.
„Ne znam šta ste uradili mojoj majci i kako, ali hvala vam od srca.“
Zašto je danas svaki drugi tekst o roditeljstvu ispovest mame koja poslednjim atomima snage pokušava da se izbori sa svojim trogodišnjakom a ne završi na psihijatriji?
Koliko je čovek samo u stanju da zanemari divnih, malih stvari zbog nekih ciljeva koje će dostići.
U ime nečeg velikog što će dostići ili ne!
“Ne želim da budem nesretna kao moja majka” izgovorila je dok ju je stezala knegla u grlu.
Plakala je i tražila izgovor da tu rečenicu ne kaže na glas.
Kada govorimo o feminizmu ne mogu da ne mislim da nisu žene jedine koje još treba da uče i rastu, naoružane motivacijom i razumijevanjem.
Radnja koja je inspirisala ovu priču dogodila se na plaži ove godine, ali se radnje slične njoj odvijaju svakodnevno, u najrazličitijim prilikama i situacijama.
Evo nas u Bazelu i sad nas je troje.
Naš mali treći član došao je na svijet prije nekoliko mjeseci u najluksuznijoj bolnici na svijetu.
Često sam se pitala u čemu je sreća – u novcu, u mobilnom telefonu, u obrazovanju, u uspjehu ili pak nečemu drugom.
Kad bih znao adresu Neba, poslao bih ti sva ona pisma koja sam ti napisao od onoga trenutka kada si rekla da ideš i da se nećeš vratiti, pa sve do danas.
