Stefan je rođen sa 3.770 grama i dobro je, a Ana se u Urgentnom centru u Beogradu uspešno oporavlja posle dve operacije koje su lekari istovremeno radili.
Književnica i kolumnistkinja Milijana Barjaktarević podelila je na na društvenoj mreži Fejsbuk status u kojem se osvrnula na balkanske običaje i tradiciju, kao i na ustaljene obrasce koji su totalno različiti kada govororimo o vaspitanju ženske i muške dece.
Baš zato što nije Majčin dan i što nije prigoda.
Jučer sam putovala iz Zagreba u Split, i do mene je sjela predstavnica skupine Majki, skupine najveličanstvenijih bića na svijetu.
Dežurstvo. Malo je primirilo u ove sitne sate.
Pokušaću da vam dočaram kako je to biti lekar i medicinska sestra na radnom mestu.
To je, koliko sam shvatila, majka koja priznaje da ponekad greši, koja eto detetu da celu čokoladu…
To su najbolje četiri riječi koje mi je suprug mogao reći u rađaoni.
U haotičnoj žurbi oko kretanja na porodični odmor, sela sam besna na suvozačevo mesto. Bila sam ljuta zato što nisam imala vremena da složim posuđe u mašinu za pranje.
Zato što smo kasnili sa polaskom.
Da li ćemo ikada dovoljno “porasti” da prihvatimo bez obilnijeg krvarenja rečenicu medicinske sestre sa precizno povučenim alajnerom, pred jutarnju vizitu:
I nemoj da mi brineš mama, jer ja sam tvoje čudo koje držiš u rukama, zato vjeruj.
Mama, rekla si mi da se zovem Đurđa.
Molim? Da mami bude dosadno s rođenim detetom? Ili detetu s mamom?
To je nedopustivo! Treba da bude veselo, zabavno i pozitivno!
