Magazin za nju. I njega. Ali on čita krišom.
Nedavno me je koleginica pitala zašto svog bivšeg partnera ne zovem „bivšim mužem“, ili ga ne spominjem po imenu.
Zovem se mama. Nekad će me zvati majkom. Nekada kevom. Nekada po imenu. Nekada me neće uopšte zvati, nego će me terati od sebe.
Znam da postoje dani i nedelje u godini posvećeni borbi protiv raznih bolesti.
Pre par godina pozove me jedna žena telefonom i glasom punim očaja priča mi o tome kako joj je život izgubio smisao jer je ispalo da je loša majka.
Ja nisam naučnik. Nisam za to dovoljno pametna. Ali sam majka. I mada ni za to nisam dovoljno pametna, dobro poznajem autizam iz te perspektive. Poznata mi je ta tiha patnja koja dolazi uz to što smo drugačiji ili čudni….
Da li vam se dogodilo da ste želeli nešto da kažete roditeljima, ali niste stigli?
Internalizirana mizoginija na primjeru jednog odnosa jednog Božića.
Ti što ne biraš riječi i što je kriviš za sve…
Do srži me pogodila tužna vijest iz Bihaća.
Bez obzira imate li djecu, vjerojatno ste već dobro upoznate/i s pojmom mom-shaming.
