Prije bolesti bio je prava pričalica.
Trudnoća je period ispunjen velikim uzbuđenjem.
Sam osjećaj donošenja novog života na svijet nadahnjuje.
Tema o kojoj se u Srbiji ovih dana najviše govori u (ne)roditeljskim krugovima je da li decu smemo (i bi trebalo) tući ili ne, i da li bi to država zakonima trebalo da reguliše ili ne.
Nije ona kriva, tako su je naučili.
Moj posao je da radim s majkama.
Svake sedmice čujem na desetine priča kreativnih, motivisanih, obrazovanih i relativno dobro uspješnih žena koje zaista vole svoju djecu.
Svaki put kad jave da je umrla nečija mama, meni bude žao tog nekog.
Jer znam da će taj neko puno puta vidjeti kako promiče skut haljine kakvu je nosila njegova majka i pomisliti da je ona.
Pre nego što je mama bila mama, nije jela čokoladu krišom. Uživala je u svojoj jutarnjoj kafi i nije se kanila otići na kafu s prijateljicama.
Pre nego što je mama bila mama uživala je u dugoj šetnji s posla do kuće.
Da li bi bajke postojale da su majke žive? Da su tu da odgovore na svako pitanje i zaustave kletve?
U porodici imamo nadimak za moju majku: ljepilo.
Gura mamu u invalidskim kolicima do kreveta broj četiri.
Šlogirana je, ali on razaznaje njene reči.
Šifrovana odanost.
