Mnoge žene su u srpskoj istoriji ostavile trag, jer su na neki način obeležile živote srpskih velikana. Sve te žene su ostavile značajan pečat u istoriji, pa su im imena postala simbol vremena u kome su živele. Žene pojedinih srpskih vladara su bile veoma uticajne i imale su bitne uloge u političkom i društvenom životu Srbije. Neke su plenile svojom skromnošću i predanošću, neke izazivale strah i poštovanje svojom suzdržanošću, dok su neke od njih bile sklone čestim aferama i skandalima.
Milica Hrebeljanović
Kneginja Milica, žena kneza Lazara, važila je za uzornu majku, suprugu i vladarku. Potiče od carske loze Nemanjića. Lazar je službovao na dvoru cara Dušana kao stavioc i uživao je veliko poverenje i poštovanje samog cara. Uz Dušanovo odobrenje ženi se carevom rođakom Milicom. Imali su dva sina i pet kćeri.
Posle pogibije kneza Lazara, Milica preuzima upravljanje državom sve do punoletstva svog sina. Svoju snagu i veličinu pokazala je i onda kada je zarad mira u Srbiji udala svoju najmlađu kćer Oliveru za sultana Bajazita.
Kasnije moli Bajazita da uz njegovu dozvolu iz Vidina prenese u Srbiju mošti svete Petke u čemu je videla znak spasenja svoje zemlje.Kada je njen sin Stefan bio spreman da vlada državom, Milica mu na saboru predaje vlast i odlazi u manastir. Tamo se zamonašila i provela poslednje godine svog života. Njen uticaj je i tada bio veliki.
Ostala je upamćena kao najvoljenija srpska vladarka.
Ljubica Vukomanović (Ljubica Obrenović)
Ljubica je bila žena kneza Miloša. Srpska istorija je pamti kao strogu i ženu sa stavom. Uživala je veliko poštovanje i podršku naroda. U narodu je bila poznata kao Velika gospođa. Kako je knez Miloš u poznim godinama govorio, Ljubicu je video na jednom potoku kada mu je bilo dvadeset godina. Njena mladost i lepota su ga opčinile, pa se na to mesto vraćao naredne četiri godine i posmatrao je sve dok nije dobio odobrenje njenog oca da može da je oženi.
Kneginja Ljubica je svoju strogoću i karakter ispoljavala svuda. Nikada nije dozvoljavala da Miloša neko drugi dvori za stolom već je to radila isključivo ona. Sama je vodila celokupno domaćinstvo i brinula o kući. Bila je velika podrška svom suprugu i često ga je savetovala. Imala je veliki uticaj u politici i na tom polju je bez ustezanja uvek iznosila sopstveno mišljenje. Dok je Miloš ratovao, ona je išla po bojnom polju i vidala rane ranjenicima. Narod je smatrao da ako knez pogine, ona treba da nastavi da vlada.
Nakon Prvog srpskog ustanka je odbila da se skloni u inostranstvo uz obrazloženje da je mrtvu mogu i psi pojesti ali živa neće otići iz svog zavičaja. Bila je posvećena i deci, i narodu, i suprugu i kući. Veoma je uticala na obrazovanje svoje dece i smatrala da u školovanje i vaspitanje dece treba dosta ulagati. Milošev i Ljubičin brak je od samog početka bio buran, isto kao i njihove naravi.
Iako je važila za jaku i strogu ženu, njena slaba tačka su bila neverstva kneza Miloša. Tako je ostala upamćena i po tome što je u naletu ljubomore pištoljem ubila jednu od ljubavnica svog supruga. Narod je smatrao da je tim činom odbranila svoje i dostojanstvo svoje porodice. Živela je odvojeno od svog muža, iako je bila sa njim u braku, u konaku koji je bio izgrađen za nju i njenu decu.
Natalija Keško (Natalija Obrenović)
Najlepša među srpskim kraljicama bila je žena kralja Milana, Natalija. Brak kralja Milana i kraljice Natalije bio je veoma buran. Imali su različita politička uverenja koja su isprva bila razlog njihovog neslaganja, a kasnije su i razne kraljeve ljubavne afere dovele do konačnog kraha njihovog braka.
U braku sa Milanom, Natalija je dobila dva sina, Aleksandra i Sergeja. Sergej je umro samo pet dana nakon rođenja, a Aleksandra se kraljica odrekla kada se oženio Dragom Mašin. Do njihovog pomirenja nikada nije došlo jer je Aleksandar ubijen u Majskom prevratu, 1903. godine.
Nakon smrti sina, povukla se u katolički manastir u Francuskoj, a kasnije i primila katoličku veru. Umrla je u bedi i siromaštvu. Narod ju je veoma voleo i zvali su je „srpska majka“. Pomagala je ranjenicima za vreme rata sa Bugarskom, pomagala je narodu i koristila je svoj uticaj kako bi popravila mišljenje Evropljana o Srbiji i Srbima.
Natalija je ostala upamćena kao veliki dobrotvor. Veliki deo imanja dala je Beogradskom univerzitetu, gradila je manastire i crkve. Kraljicu Nataliju, zbog svoje sudbine, smatraju najtužnijom evropskom kraljicom.
Draginja Lunjevica (Draga Mašin Obrenović)
Draga Mašin je bila udovica koju je kralj Aleksandar Obrenović upoznao na dvoru svoje majke gde je bila dvorska dama. Kralj se istog trena zaljubio u nju i nasuprot protivljenju svoje majke se oženio njom. Bila je veoma obrazovana, govorila je nekoliko stranih jezika, pisala i bavila se prevodilačkim radom. Bavila se novinarstvom, bila član srpskog novinarskog društva i urednica časopisa „Domaćica“. Iako je poticala iz izuzetno imućne porodice, rano se osamostalila i počela sama da zarađuje.
Njena prva i velika ljubav bio je književni kritičar Bogdan Popović. Maštala je da se uda iz ljubavi, ali su je roditelji udali za Svetozara Mašina. Posle njegove smrti je bila dvorska dama na dvoru kraljice Natalije gde upoznaje Aleksandra Obrenovića. Draga Mašin nije bila omiljena u narodu. Njena udaja za Aleksandra Obrenovića smatrana je nedoličnom. Otac joj se odao alkoholu, a majka se posle njegove smrti takođe propila. Često su je pratile i ljubavne afere pa se govorilo da se u vreme dok je bila udovica upuštala u razne ljubavne veze i da je bilo moguće dobiti njenu ljubav za novac i poklone.
Mešala se u politiku i imala veliki uticaj na odluke kralja Aleksandra, pa su je njeni savremenici optuživali za sve loše što se u Srbiji dešavalo u to vreme.
Pored toga vest o njenoj nepostojećoj trudnoći je izazvala još veće zgražavanje naroda. Naime, verovalo se da je u drugom stanju. Za vreme njene „trudnoće“ često su na dvoru stizali pokloni za bebu. Napravljena je čak i kolevka sa pozlaćenim šarama i krunom, koja je imala zavese od srpskog platna, i koju je krasio baldahin u zlatu. Posle posete ruskih lekara utvrđeno je da trudnoće nema niti je bilo. Ovim je ime kraljice Drage postalo simbol neplodnosti a ona najpoznatija nerotkinja u srpskoj istoriji.
Sve što je radila u vreme vladavine kralja Aleksandra bilo je osporavano i osuđivano, a njena prošlost se stalno provlačila i služila onima koji je nisu voleli kao potvrda da nije dorasla tituli koju je udajom dobila.Verovatno je zbog svih osporavanja i toga što nije uživala naklonost svog naroda, istorija pamti pre svega kao Dragu Mašin a tek onda kao Dragu Obrenović. Burna ljubav i brak kralja Aleksandra i kraljice Drage bila je prekinuta 1903. godine, Majskim prevratom, kada su oboje ubijeni.
Uticaj žena vladarki kroz istoriju bio je ogroman, kako u porodici, tako i u poslovima koji su uticali na državnu politiku. Borile su se da sačuvaju svoju veru i ugled naroda, nekima je interes porodice bio na prvom mestu, a neke su se borile i da sačuvaju moć koju su udajom stekle. Borile su se i za sopstvene ideale i mnoge su postale uzori ženama u vremenu u kome su živele i vladale.
Aleksandra Savić*
*Aleksandra je zaljubljenik u srpski jezik i književnost i smatra da je jezik jednog naroda najveće bogatstvo koje se treba negovati i čuvati
Izvor: iSerbia