Dobitnica ovogodišnje nagrade grada mladima Banjaluke naša je nagrađivana režiserka i scenaristkinja, mlada Anja Kavić. Trenutno je na master studiju u Portugalu, a za Lolu otkriva detalje o tome kada se rodila ljubav prema režiji i scenariju, kao i to planira li svoj povratak u grad, koji se čini ne pruža dovoljno podrške za mlade i kreativne ljude.
Kada i kako se javila ljubav prema režiji i scenariju?
Ni ja nisam sigurna kako sam došla na ideju da se bavim režijom, ali sigurna sam da je na moju odluku uticala činjenica da sam djetinjstvo provela uz brata koji je dosta čitao knjige i stripove, tako da sam i ja sama počela da gajim interes prema takvoj vrsti literature. Takođe dosta vremena smo provodili gledajući filmove i pozorišne predstave. Znala sam da me zanima taj vid umjetnosti, mada mi je trebalo malo vremena da se pronađem i shvatila sam da mi film daje poptpunu slobodu izražavanja.
Koliko je Banjaluka spremna podržati rad mladih i kreativnih ljudi u ovom gradu, ali i državi?
Volim Banja Luku, to je moj grad, ali nisam sigurna koliko je sam grad spreman ili bolje reći da li je uopšte u mogućnosti da podrže rad kreativnih ljudi. Banja Luka više nema ni jedan filmski festival, kulturne manifestacije polako se gase jedna za drugom, mislim da je vrijeme da se osvjestimo i posvetimo se kulturi.
Tvoj film „Neko od nas“, do sada je prikazan na više od 30 festivala širom Evrope, a osvojio je i 5 nagrada. Kada i gdje se rodila ideja i inspiracija za ovo djelo i koliko ti nagrade i priznanja znače?
Film je rađen u sklopu mojih studija na Akademiji umjetnosti u Banja Luci, ideju sam imala od ranije, koju sam uz pomoc profesora prvo pretvorila u scenario, a kasnije, uz pomoc kolega sa klase snimila kratki igrani film. Nagrade i priznanja koja sam osvojila svakako mi mnogo znače, jer osim lične satisfakcije, pomogle su mi da ostvarim mnoge kontakte sa ljudima iz filmske industrije, a i pružila su mi nove poslovne mogućnosti. Takođe uz pomoć svojih filmova, posjetila sam mnoge festival širom Evrope.
Na 62. Beogradskom festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma, kao najbolji regionalni studentski film upravo je bio tvoj film. Zašto ti upravo ovo priznanje znači najviše i u poređenju sa regionom koliko je BiH uspješna kada je u pitanju predstavljanje dokumentarnih filmova?
Svaki festival na kome je moj film prikazan podjednako mi je važan, ne bih izdvojila ni jedan kao najvažniji, ali Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma je festival uz koji sam odrastala, tako da kad je film dobio nagradu tamo ,to predstavlja poseban trenutak u mom životu. U BiH postoji mnogo talentovanih ljudi I mnogo dobrih filmova, ali nažalost, većina njih nema priliku da ode izvan naših granica.
Na master studiju si u Portugalu. Kako je došlo do odluke za odlaskom iz države i planiraš li svoj povratak?
Nakon završetka osnovnih studija shvatila sam da, nažalost, nemam priliku da se bavim ovim poslom u našem okruženju. Na preporuku svojih prijatelja prijavila sam se za ovaj master program. Smatram da mi je nastavak studija pomogao da upoznam nove ljude, ideje i ostvarim mnoge kontakte, ali i da iskusim kakva je filmska industra izvan granica BiH. Ja u budućnosti želim da se bavim poslom za kojim sa se školovala, ali nisam baš sigurna da to znači povratak, ali vidjećemo šta će se dešavati u budućnosti.
Iz bh kinematografije ne bi izdvajala posebna imena, uprkos tome što postoji određeni uticaj pojedinih autora koji su svojevrsno oblikovali njen filmski izražaj. Ono što pak želi jeste biti jedinstvena i raditi filmove koji će oslikavati njene ideje i njen stil.
Volim Banja Luku, to je moj grad, ali nisam sigurna koliko je sam grad spreman ili bolje reći da li je uopšte u mogućnosti da podrže rad kreativnih ljudi.
Trenutno plan joj je snimanje magistarskog filma i završetak studija. U fazi je razvijanja tog projekta, a do sada nije imala nikakvu podršku, ali se nada da će u budućnosti imati priliku da dobije pomoć i sredstva nadležnih institucija. Nagradu skupštine grada Banja Luke ističe kao onu na koju je posebno ponosna i mnogo im se zahvaljuje što su prepoznali njen trud i rad.
Prepoznavanje truda i nagrađivanje ovakvih mladih umjetnika pak ne bi trebalo ostati samo na tome da se dodjele nagrade, već da se prepoznaju i podrže u razvoju svojih ideja i ostvarivanja ciljeva.
